Нагло прекинут живот великана хрватског и светског сликарства остао је до данас загонетка која наводи на размишљање
ада је сликар Јосип Рачић нађен мртав у хотелској соби у Паризу, нико није знао да објасни шта се заправо догодило. Да ли је двадесеттрогодишњи младић извршио самоубиство или је убијен? Ко га је последњи видео живог? Шта се налазило у документима које је полиција однела са увиђаја? Зашто је сахрана извршена брзо и у тајности, да му се ни гроб није знао? Одговори на ова питања су различити, али истина је само једна и треба је открити. Јосип Рачић рођен је 22. марта 1885. године у Хорватима, тадашњем предграђу Загреба, у скромној породици која је држала крчму. Као малом умрла му је мајка, а када се његов отац поново оженио, поред рођене сестре добио је полубрата и полусестру. Мршав, миран и повучен дечак слабо се дружио са вршњацима, више је волео да се осами и угљеном црта коње, краве, свиње, али и весељаке и пијанце из очеве крчме.
Иако разумна, људи се често понашају као неразумна бића и можда би требало да се осврну око себе и понешто науче од животиња које понекад друга бића доживљавају без предрасуда
ела се све теже кретала. Кад су ветеринари схватили да морају да је сместе у амбуланту и подробно испитају шта с њом није у реду, ником није пало на памет да мисли на њену другарицу Тару. Док је овај несташни мешанац данима лежао у амбуланти, Тара се није одвајала од ограде. Клатила се на ногама, нервозно дизала сурлу и, с времена на време, тужно се оглашавала. Кад је људима из управе постало јасно да немају једног, већ два пацијента, досетили су се да после неколико дана Белу изнесу на рукама и дозволе Тари да је види. Иако је свима у азилу било јасно да су Тара и Бела нераздвојне дружбенице, ипак су били изненађени да је њихово пријатељство баш толико снажно.
умње нема, свакако сте се питали, а можда сте чак и бринули, шта се догодило са живином из приче о маци Мармелади, онда када су кокице „изгубиле” возача. Пригодно назван Хан – што на немачком језику значи петао – он је био један забринути створ, сваког трена брижно приправан да прикрије прави разлог посете пијаци у Гластонберију. Кокошкама је био врло драг. Од како их је покупио у Сурчину, у Србији (да, управо у месту где је рођена Карли) он се према њима ваздан опходио на џентлменски начин, покушавајући да разуме живински језик и увек им дајући посебне додатне посластице. Осим тога, одржавао је кокошије кавезе крајње чистим (а да при том није убио ниједног паука који су иначе ткали наоколо по слами) и веома топлим.
Иако им ту наизглед није место, у потрази за сласним залогајем ове домаће животиње с лакоћом освајају крошње дрвећа
зузетно су веште, спретно се успињу и прелазе с гране на грану. За месно становништво сасвим уобичајена појава, али за неупућеног човека коза на дрвету заиста је неуобичајен призор.
Ношена променама у друштву Војска Републике Србије вратила се после готово седам деценија розетама као симболу Сунца и словенског бога Дајбога
ајвидљивији део реформе и промена у бићу Војске Србије, започетих још крајем 20. века, огледао се у промени њене симболике, у враћању народном предању, прожетом верским, државотоворним и родољубивим осећањима. Нова обележја на униформама и шапкама официра, подофицира и генерала, нове ознаке припадности јединици, различите не само с обзиром на род, као раније у ЈНА, већ и зависно од врсте борбеног састава, означили су нови идентитет савремене Војске Србије. Униформа припаника Војске Србије данас је садржајнија него раније. Осим ознака јединица, на њој се могу видети и значке завршених школа, или одређених облика усавршавања, попут Војне академије, генералштабног и командно-штабног усавршавања, или неке иностране војне школе, обележја појединих војних установа и посебних личних оспособљености.
Молим вас да ми одговорите ме шта је то у ствари велизам?
САША
Алексинац
Архива
Занимљиви свет изотопа
РАЗЛИЧИТИ, А ИСТИ!
Тачно пре сто година расветљено је једно врло необично понашање хемијских елемената. Откриће изотопа значајно је утицало на начин на који разумемо свет у коме живимо. Они су нашли широку примену – од лечења рака до атомских бомби...
Претпразничне обавезе
МОЋ И СНАГА ПОКЛОНА
Према веровању староседелаца Новог Зеланда, сваки дар садржи и део душе дародаваоца који тако заувек остаје са примаоцем...
Писац о писцу
КАМИ, ЈЕДНОСТАВАН ЧОВЕК
Поводом стогодишњице рођења Албера Камија, добитника Нобелове награде, прича италијанског приповедача Дина Буцатија о њиховом необичном сусрету у Паризу
Кад слобода уме да пева
ЖИВОТ ПИСАН У ЈЕДРИМА!
Они се пар друже с индонежанским орангутанима и комодо змајевима, размењују намирнице с урођеницима забачених острва. Када не живе на броду, ето их у центру Београда.
Хит страна
СЕНЗУАЛНЕ НОТЕ
Препорука за пет албума савршених за слушање у интимним тренуцима с вољеним бићем
РЕКЛИ СУ...
О ПРИЈАТЕЉИМА И ПРИЈАТЕЉСТВУ
Некога је боље имати међу непријатељима него међу пријатељима.
Фјодор Михајлович Достојевски
руски писац
(1821–1881)
Ово можда нисте знали
ЈЕДИНСТВЕНА И НЕПОНОВЉИВА
Кад би се неко баш заинатио и покушао да нађе две потпуно исте пахуљице, да ли би му то пошло за руком?