3320 25. 9. 2015.
Писали сте
УХВАТИ ВЕТАРМолим вас да ми одговорите ме шта је то у ствари велизам?
САША
Алексинац
Хватање ветра за реп
Велизам је спортски израз који се ређе употребљава. Њиме се означавају једрење или забавне игре на води са једрима и једрилицама. То је, у ствари, синоним за једрење настао од латинске речи velum – једро. Од исте основе створен је и синоним за једриличара – велиста.
ОД ВРЕЛИНА ДО СИБИРА
Молим да ми кажете на којим све температурама опстају биљке?
ЉИЉА
Барајево
 |
 |
| Док једне воле топлину дома... | ...друге, попут овог сибирског ариша, преживљава и на -70C. |
Биљни свет наше планете прилагођен је топлотном режиму тла и приземног слоја ваздуха. Већина биљака способна је да се развија само у уском температурном распону између 0 и 30 Целзијусових степени. Ипак, поједине биљке могу да се нормално развијају и на веома високим температурама – неке алге живе у изворима топле воде која достиже температуру од +93 степена. Насупрот њима, биљке у поларним областима издржавају замрзавање тла и његову температуру до -32 степена, док у Сибиру даурски ариш преживљава мразеве од чак 70 степени испод нуле. Према томе, биљке на Земљи живе у укупном распону од 163 Целзијусова степена.
НАШЕ ВИТЕШТВОЧуо сам да је код нас пре стотинак година пародирана чувена Маскањијева опера „Кавалерија рустикана” па ме занима ко је то учинио?
ПЕРА
Борча
Познати београдски глумац, дечји писац, карикатуриста и хумориста Бранислав Брана Цветковић (1874–1942) сачинио је пародију опере Пјетра Маскањија (1863–1945) „Кавалерија рустикана” („Сеоско витештво”). То Бранино дело је, под насловом „Артиљерија рустикана”, до Првог светског рата изведено тачно 493 пута на позорници његовог сатиричног позоришта „Орфеум”. Познати критичар и преводилац Станислав Винавер (1891–1955) писао је да је народ из целе Србије „фијакером, лађом, железницом... путовао у Београд да се тог миља наслуша”. Надахнуће за овај подухват Цветковић је добио када је Народно позориште 1906. године почео припреме за приказивање „Кавалерије рустикане” и њему поверило израду декора. Посматрајућу пробе, Брана је дошао на идеју да пародира текст и музику. Потом је написао либрето, а арије отпевао пријатељу музичару који их је претворио у ноте. На премијери у „Орфеуму”, 1. децембра 1906. године, главне арије, Турида и Сантуцу, певали су сам Брана и његова супруга Каја Цветковић, тада веома позната певачица народног мелоса.
