Забавников ЗОО
КОЗЕ РАСТУ
Иако им ту наизглед није место, у потрази за сласним залогајем ове домаће животиње с лакоћом освајају крошње дрвећа
зузетно су веште, спретно се успињу и прелазе с гране на грану. За месно становништво сасвим уобичајена појава, али за неупућеног човека коза на дрвету заиста је неуобичајен призор.
У југозападном делу Марока, у подручју на коме расте ендемско дрво познато као арган (Арганиа спиноса), обитава посебна врста коза. Њима је природа подарила способност да без тешкоћа могу да се попну на дрво. Иако може да израсте и до десет метара, арган подсећа на маслиново дрво, с ниско постављеним гранама које омогућавају лакши „успон” нагоре, према врху крошње. А и козји папци посебне су грађе прилагођене да животињи олакшају пењање и помогну јој да што чвршће обухвати често веома танку и савитљиву грану.
а дрвету углавном има више коза, девет, десет, некад и шеснаест. Ове домаће животиње прате закон стада и понашање које налаже да сви припадници групе поступају на сличан начин. Кад једна коза крене да осваја грану по грану, прати је остатак стада.
Козе у Мароку еволуција је „обучила” за освајање дрвета арган, јер се у његовој крошњи налазе плодови који су им нека врста посластице и обогаћују им исхрану. Тврда кора плода крије мекано језгро с једном до три коштице. Козе поједу „месо”, али не могу да сваре коштице које потом избацују изметом.
Људи који прате стада коза то чине да би пазили куда им се крећу животиње, али и због још једног разлога: у коштицама је садржано уље које се касније прерађује и од њега добија драгоцена течност. Арганово уље користи се у исхрани, али има и друга благотворна својства.
Последњу деценију арганово уље прочуло се и у свету зато што наводно помаже у лечењу разноразних кожних обољења, чак и кад се ради о веома тешко излечивој псоријази, затим јача корен косе, а кажу да успорава чак и старење. Бочица овог уља продаје се по цени од педесетак долара.
ако козе већ вековима освајају арганово дрвеће у Мароку, власти у овој земљи у последње време настоје да им ограниче ту гозбу, јер се за последњих пола века број овог драгоценог дрвећа преполовио и свео на двадесет милиона.
Борци за очување околине увелико раде на томе да се козама ограничи пењање у крошње и дозволи да плод сам отпадне с арган дрвећа. Наравно, месно становништво се буни што им се неко петља и покушава да прекине вишевековну традицију. Знају они да се иза читаве приче о заштити околине углавном крије чист интерес. Јер, људи који поручују и купују арганово уље нису баш најсрећнији због начина на који се до њега долази. Више воле да плод падне на земљу сам и да потом они из њега изваде коштице, него да преврћу по козјем измету и трагају за језгром.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре