Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




 
Ко зна зашто и због чега, збирка речи из Призрена коју је сачинио Димитрије Чемерикић није унета у картотеку Речника Српске академије наука и уметности. Међутим, да јесте, била би заувек изгубљена!


Гужва на изложби „Призрен – живот у речима” у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности

имитрије Чемерикић је био један од многих „сакупљача” блага српског језика каквих је било, и још увек их има, по свим крајевима земље. Он је половином прошлог века бележио речи српског језика у Призрену и објашњавао њихово значење, с намером да ту своју збирку преда Српској академији наука и уметности за потребе израде Речника српског књижевног и народног језика.


Једна арапска пословица каже да људи више личе на своје време него на своје очеве. Ова мудра мисао би у великој мери могла да се примени и на Марка Аурелија, чувеног римског цара и једног од водећих филозофа стоичке школе.

рипадао је породици Анија који су водили порекло из Шпаније и био је син Анија Вера, а, касније, усвојени син цара Антонина Пија (138–161). У младости је стекао сјајно образовање и кретао се у друштву говорника и филозофа. Један од његових учитеља био је Марко Корнелије Фронтон, који је потицао из града Кирте у северној Африци и у своје време био најугледнији и најутицајнији говорник у Риму. Фронтон је био и конзул, а за владавине Марка Аурелија (161-180) царев одан сарадник и пријатељ.


Која је најважнија особеност уметничког дела и да ли је могуће свирати једну ноту и мислити на другу?



а ли сте знали да је једна ружа пузавица названа по славном енглеском композитору, барону Бенџамину Бритну? Ружа „Бенџамин Бритн” краси многе енглеске баште, али и друге у свету, тамо где клима то омогућава. А о ружи, а посебно о Бритну, композитору „Ратног реквијема” било је посебно речи ове године.  


Јапанско шунга сликарство у Британском музеју или славље љубави на источњачки начин


ритански музеј у Лондону организовао је прошлог месеца необичну изложбу јапанског еротског сликарства, познатог као шунга уметност, дословце преведено, „сликарство пролећа”. Било је представљено више од 150 слика и графика. Ова дела, у највећем броју, настала су у 18. и 19. веку, када је овај правац у Земљи излазећег сунца био на врхунцу.

                

Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени.


ошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и поред тога што је био проглашен за небрањени, „отворен град”. Више стотина тона разорних и запаљивих бомби сручило се на успавану престоницу Краљевине Југославије, сејући уништење, ужас и смрт. Како су после рата посведочиле немачке војсковође, био је то пре свега чин Хитлерове сујете и његове личне освете Србима, за све дугове још од претходног рата, с мало или нимало војног значаја.



                               МАЛО ЧУДО




РАДИО МИЛЕВА

Занима ме шта значи и зашто постоји обичај да се каже „драгичка” пре него што се чује нека добра вест?

ДАРКО ВУЈИНОВИЋ,