Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



РАДИО МИЛЕВА

Занима ме шта значи и зашто постоји обичај да се каже „драгичка” пре него што се чује нека добра вест?

ДАРКО ВУЈИНОВИЋ,
Србобран




Понекад, кад човек некоме жели да саопшти лепу вест, код нас постоји обичај да тој особи каже „Реци драгичка”, сачека да она то и уради, и тек потом изговори шта је наумио. Постоји објашњење да је „драгичка” настала као облик речи ”драго”. Дакле, биће ти драго кад чујеш оно што хоћу да ти обелоданим.
  Међутим, наишли смо и на много живописније објашњење. У Београду је живела извесна госпођа Драгић која је уживала да прва сазна и оне најшкакљивије појединости из живота суграђана, посебно оних познатијих и виђенијих. Драгићка је била нека врста лутајуће „радио Милеве” предратног Београда. Њено име полако је ушло у језик и, ако би неко рекао „Кажи Драгићка!”, а овај би му узвратио са „Драгићка”, то је, баш као и данас, значило да је спреман да саслуша о каковом се трачу ради. Временом се глас „ћ”, услед промене акцента, променио у „ч”, а госпођа Драгић ушла је у свакодневни говор као Драгичка.

ЛЕТИ ЛЕТИ – ЧИГРА!

Коју највећу километражу може да превали птица селица? Ко је у питању?

МИЛАНЧЕ
Младеновац




Рекордерка међу птицама селицама је поларна чигра (Sterna paradisaea), тешка свега стотинак грама. Иако сићушна, она сваке године прелети седамдесет хиљада километара летећи од Арктика до Антарктика и назад. Наиме, ова птица се два пута годишње сели из субарктичких у субантарктичке воде о назад. Због тога је зову птица са два лета. Сматра се да због својих селидби ужива у Сунчевој светлости више од ма којег живог створа на нашој планети!

КЛИЗАЊЕ ПО СНЕГУ

Волела бих да знам ко је измислио даску за сноуборд. Мислим да је то справа за најлепшу занимацију на снегу. Поздрављам редакцију најбољег листа!

НИКА


Даске за сноуборд измислио је амерички инжењер Шерман Попен који је за своје кћерке још 1965. године направио даску за клизање по снегу и назвао је снурфер. Од именице snow, што значи снег и surf – клизати се на дасци. Попенов снурфер био је направљен тако што је инжењер једноставно спојио две скије, додајући на врх једне скије уже како би особа која клиза по снегу могла боље да одржава равнотежу. Снурфер је било могуће користити само по свежем снегу. Нешто измењен, снурфер се продавао као играчка, и то с великим успехом. Продато је више од пола милиона комада.
   Временом, од дечје играчке снурфер је постао омиљено зимско „превозно средство” младића и девојака, али и старијих који се нису плашили опасног спуштања на дасци. Снурфер су „возили” и усавршавали Џејк Бартон, Димитрије Милович и Том Симс. Истини за вољу, Симс је још 1963. године осмислио „снежни скејтборд”, али изум није заштитио. Он је седамдесетих година прошлог века унапредио снурфер и тако је заправо настао сноуборд. У Европи је 1985. године одржано прво светско првенство у сноуборду. Сноуборд је постао олимпијски спорт у Нагану у Јапану 1998. године.

НОКТИ У БОЈИ

Много ми се допада мода бојења ноктију у најразличитијим бојама (сваки прст друга боја). Питам се која је фабрика прва почела да производи лакове за нокте? Да ли „Забавник” то зна?

ВАЊА ЈАНОШЕВИЋ




Први модерни лакови за нокте настали су на необичан начин. Произвођачи су били надахнути лаковима за бојење аутомобила! Хемијски састав лакова за нокте и лакова за бојење аутомобила био је значајно сличан. Први произвођач лакова за нокте било је предузеће „Кјутекс” (Cutex) из Конектиката (САД), основано 1911. године. Пробни фабрички лакови за нокте направљени су пре скоро једног века – 1914, а производња је почела три године касније. Међутим, не треба помислити да су припаднице „нежнијег пола” тек тада почеле да боје нокте. Вероватно су пионирке лакирања ноктију биле Египћанке, још 3000. године пре нове ере!