Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Зора Петровић била је тек наставница цртања кад ју је упознао Павле Бељански, колекционар без премца на овим просторима. Тако је почело дугогодишње друговање које је добрано обогатило наше сликарство


                                             Зора Петровић у свом атељеу

авле Бељански био је дипломата и колекционар. Да ли би можда било правилније рећи: колекционар и дипломата? Наиме, иако је Павле Бељански највећи део радног века провео у дипломатској служби, познатији је по збирци уметничких дела коју је поклонио Новом Саду и коју је од 1961. године могуће видети у Спомен-збирци Павла Бељанског. У њој су 185 дела 37 аутора.




Страх, бес, досада... чини се да не постоји осећање којим се научници нису потанко бавили, пративши његов узбудљив пут кроз наш организам, почев од мозга

...гледамо филм страве и ужаса?

Кадрови од којих се леди крв у жилама. „Кад јагањци утихну”, „Духови у нама”, „Ноћ веш
тица”... на пример. Или неки други трилер, хорор. Јасно, неко се уплаши мање, неко више. Извесно је да нико не остаје равнодушан. Судећи према огледу научника са Универзитета у Њујорку (чији је исход објављен у часопису „Сајенс”), тренуци највеће језе, као што су они изазвани гледањем филма страве и ужаса, приморавају мозак да се на известан начин престроји. Ствара се својеврсно стање опреза: чула се изоштравају. Чини нам се да поново проживљавамо слична стресна стања.

        

У јесен 1893. године ловац се обрео у Новом Мексику у лов на последњег великог одметника Дивљег запада. Али, оно што је почело као успутна пустоловина претворило се у вишемесечну борбу која не само да је дотакла срце једног убице-најамника, већ и заувек променила наш однос према природи.


егово име изазивало је страх и трепет у праскозорје 20. века! Злослутно одјекивало долином Курампо и у мислима преплашених становника Новог Мексика, земље прерија, Апача и чувених Стеновитих планина која се, додуше, мењала сваким хуком локомотиве, али су и даље постојали удаљени делови дивљине које човек није окрњио нити припитомио.
   Један од јунака наше приче, Ернст Сетон, био је истински заљубљеник у природу и одличан сликар школован у Лондону. Међутим, попут већине савременика, природњака, обичавао је да их, с времена на време, убија и њихове репрезентативне остатке качи на зид.



Изненађење приликом посете „Забавника” Основној школи „Доситељ Обрадовић” у Београду – препун хол ученика – наших читалаца и много већи број питања...


                                 Пажња! Пажња! Стигао је ''Забавник'' уживо!

а ли знате шта ради новинар? Чиме се тачно бави?
„Новинар је особа која пише о томе шта раде познати певачи, глумци и водитељи. Све о њиховом животу. О венчањима и разводима...” – одговара једна девојчица.
„Да ли новинар можда пише и о нечему другом?”
„Мислим да може... о политици, ваљда?” – умешао се озбиљно дечак, показујући да му је испод части да прати збивања са естраде.
„Мислите ли да новинари пишу све што можете да прочитате у 'Политикином Забавнику'?”

             
У Другом светском рату ово подавалско село било је једно од првих за бежанију из Београда, као и за набавку хране. У селу се нашла и једна Енглескиња.

ушањ је подавалско село петнаестак километара од Београда, које је 1941. године имало око 2000 становника. Још пре рата домаћини су Београд снабдевали млеком, сиром и другим пољопривредним производима. Када је почео хаос, колона је кренула у другом смеру, од Београда ка подавалским селима. Сваког викенда пола Београда са ранчевима на леђима стизало је ту у покушају да своје драгоцености замене за било какву храну.





... ариш (Larix) једини је четинар коме у нашим условима лишће опада сваке јесени

... у част славног руско-америчког писца Владимира Набокова (1899–1977), иначе цењеног лепидоптеролога, један род лептира назван је Набоковиа


               НИКО НЕ ПИТА ЗА КОМШИЈУ





ФРЕСКЕ
ИЗ ПЕЋИНЕ ШОВЕ

Молим вас да ми одговорите где је пронађено најстарије зидно
сликарство?

ЗДРАВКО