3320 25. 9. 2015.
Толико волимо
ЗАБАВНИК
Изненађење приликом посете „Забавника” Основној школи „Доситељ Обрадовић” у Београду – препун хол ученика – наших читалаца и много већи број питања...
Пажња! Пажња! Стигао је ''Забавник'' уживо!
а ли знате шта ради новинар? Чиме се тачно бави?„Новинар је особа која пише о томе шта раде познати певачи, глумци и водитељи. Све о њиховом животу. О венчањима и разводима...” – одговара једна девојчица.
„Да ли новинар можда пише и о нечему другом?”
„Мислим да може... о политици, ваљда?” – умешао се озбиљно дечак, показујући да му је испод части да прати збивања са естраде.
„Мислите ли да новинари пишу све што можете да прочитате у 'Политикином Забавнику'?”Сто тридесет ученика Основне школе „Доситеј Обрадовић” који су позвали да им у посету дође неко од представника „Политикиног Забавника”, гледајући једни у друге, погледом траже одговор. Заиста, какви су то људи који пишу за „Забавник”? Зар су „само” новинари?
„Забавник” има одговоре на разна питања. А то не могу да ураде новинари. То су изгледа неке потпуно друге особе, тако би могао да гласи одговор ученика школе „Доситеј Обрадовић”. Све подсећа на причу с почетка историје „Политикиног Забавника” када новинари нису потписивали чланке, како би читаоци помислили да они настају на наком чаробном месту.
ило како било, схвативши да деца у библиотеци редовно траже и позајмљују „Забавник”, пре осталих књига и часописа, професор Владимир Петровић, вођа школске медијатеке, и професорка Марина Станковић, библиотекарка, дошли су на замисао да у школу позову неког од новинара „Политикиниог Забавника”. И да ученици кроз разговор сазнају како настаје њихов омиљни лист, шта најпре читају у „Забавнику” – да ли уопште читају књиге, да ли воле музику (и то коју), филмове, какав им је однос према интернету, рачунарима и тако даље.Разговор се развио и на махове претворио у жустру расправу: свако је заступао своје ставове. Неки су тврдили да мало спавају јер читаве ноћи седе поред рачунара. Други су, пак, тврдили да се држе строгог ограничења од 120 минута и ни секунда више играња видео-игара или дописивања путем друштвених мрежа.
А да ли је уз помоћ фејсбука некоме могућно загорчати живот?
„Јесте!” – спремно одговара један ученик. „Мене су стално задиркивали.”
„И?”
„И пожалио сам се разредној... И од тада више нису.”
„Да ли имате стрпљења да читате?” – упитала је децу петог, шестог и седмог разреда школе „Доситеј Обрадовић” новинарка „Политикиног Забавника”.
Девојчице су се одмах пријавиле:
„Обожавам поезију! Хоћу да будем песникиња!”
„Читам Луиз Меј Алкот, дивне су књиге”, јавила се друга девојчица, док су дечаци помињали писце епске фантастике.
„Књиге или филм, шта вам је милије?”
„Фииииииииииилм!” – сви су повикали у глас помињући разне наслове, пљескајући од одушевљења.
а су се ствари промениле и да наде има доказали су одговори о музичким укусима. Укратко, сви воле рокенрол. Међутим, најгласнија су била двојица дечака који су свечано саопштили да ће свакако постати оперски певачи.„Опера! Опера! Волимо оперу!” – довикивала су деца. Овакав одговор био је у најмању руку неочекиван.
Нико се није жалио на невоље у школи. Тог петка, 25. октобра, сви су били расположени за причу о својеврсним склоностима, као да је тему наметнуо сам Алфред Ајнштајн са својом чувеном изреком: „Образовање, то је оно што остане кад заборавите све пто сте научили у школи.”
Иначе, „Забавник” воле највише зато што налазе кратке одговоре на сложена питања, дакле, рубрику „Јесте ли већ чули да...”, али ипак највише „Живот пише драме”. Остало, зависно од теме. Неке теме су заиса занимљиве, а друге мање. И сви би волели да редовно читају „Забавник”, сад, кад су сазнали како настаје. Да га увек има у школској библиотеци, па да нису принуђени да траже новац од родитеља. Одређен број примерака „Забавника” разграбљен је муњевито. А тражен је и аутограм новинара!
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
