Ma šta kažeš
НИКО НЕ ПИТА ЗА КОМШИЈУ
Необичан догађај збио се недавно у предграђу Париза. Предвођен агентом за некретнине, један Парижанин пошао је у обилазак стана који је намеравао да купи. Стан се продавао по веома повољној цени. Међутим, када су откључали врата и прешли преко гомиле писама испред њих, имали су шта да виде: леш претходног власника. Будући да је тело тако стајало осам година, биле су потребне различите форензичке анализе, како би полиција дошла до идентитета несрећника. Испоставило се да је реч о Томасу Нгину, тада четрдесетдвогодишњаку, пореклом из Камбоџе. Сада би имао педесет година.
Зашто нико није пријавио нестанак овог човека? Видевши како му се гомила пошта, комшије су помислиле да се вратио у домовину. Исто су помислили и порезници, те су напослетку стан предали општини. А општина је решила да га прода, и то по повољној цени.
НАЈЗАД СВЕТЛОСТ!
Становнике Рјукана, градића у Норвешкој, најзад је обасјала јарка светлост. Смештен међу планинама, Рјукан је највећи део године у сенци. Сунца нигде! Међутим, однедавно, зраци већ зубатог сунца обасјавају ово место. Пре свега главни трг који је и пешачка зона, односно, пијачно место. Све то захваљујући огромном огледалу од двадесетак квадратних метара које је постављено на оближњу планину. Житељи Рјукана дошли су на прославу овог догађаја са лежаљкама за плажу, носећи сокове и коктеле. Наравно, сви су имали наочаре за сунце, предмет који раније нису куповали. Иначе, први планови за осветљавање Рјукана стари су више од сто година.
ПАЗИ МЕТАК!
Тако нешто не би могао да смисли ни редитељ акционих филмова. Живот радника на безинској пумпи у Орланду (Флорида, САД) спасао је мобилни телефон. Како? На пумпу је дошао мушкарац који се претварао да му је потребна хитна помоћ будући да му је аутомобил стао. У тренутку када се један продавац удаљио из кућице и пошао према аутомобилу, непознати је из унутрашњег џепа извукао пиштољ. Захтевао је да други продавац испразни касу. Када је овај одбио то да учини, лопов је запуцао. Продавац бензина знао је да је погођен, међутим, није му било јасно како не крвари. Тек пошто су полицајци дошли минут доцније, из унутрашњег џепа извадио је мобилни телефон. И телефон је задржао метак! Додуше, сада је неупотребљив. али ће га свакако сачувати за успомену!
АВ, АВ ВРТИЋ
Место за вртић мора да се резервише месецима унапред. За хотелске собе, посебно оне боље, такође се треба јавити данима унапред. У амбуланти медицинско особље има посла преко главе. Већ две године, откако је у Сеулу отворен „Ирион” центар за кућне љубимце, врви од људи који долазе са кућним љубимцима, посебно псима. Није им жао да плате и шездесет долара дневно да би њихова пудлица или златни ретривер провели неколико сати у друштву других кучића, под будним оком дресера и инструктора који их уче различитим вештинама. А ако остану у хотелу, соба (односно одговарајући бокс, као што се види на слици) кошта између четрдесет и сто осамдесет долара. Ни посета ветеринару није јефтина, али, како наглашавају корисници овог центра за кућне љубимце у главном граду Јужне Кореје, не жале да одреше кесу, јер знају да добијају најквалитетнију услугу.
ПСССТ, ЈЕДЕМ!
Сан свих родитеља који за ручком имају обичај да подвикну: „За столом се не прича!” коначно се остварио. Један ресторан у Бруклину поставио је на своја улазна врата знак „забрањено причање”. Шеф кухиње Николас Ноуман каже да га је за овакав пројекат надахнуло путовање у Индију. Једном приликом присуствовао је доручку будистичких монаха, који се одвијао у савршеном миру и тишини. Схвативши да не постоји ништа необичније за гурмане са запада, одлучио је да опроба будистички принцип у урбаној средини као што је Бруклин. Његова замисао наишла је на велико интересовање. За само неколико месеци, градом се прочула прича о тихом ресторану. Љубитељи доброг залогаја кажу да уживају у оваквом искуству, где ништа не узнемирава њихово чуло укуса, док појединци коментаришу да је овакав потез непотребан, јер је у данашњем друштву тишина за столом – док је свако у друштву свог мобилног телефона – сасвим уобичајена.
ПРВИ УТИСАК, ДРУГИ ПУТ
„Не постоји никада друга прилика да оставите добар први утисак”, славна је изрека ирског писца Оскара Вајлда. Међутим, са тиме не слажу професор Бертрам Гавронски и сарадници, научници Универзитета Западни Онтарио у Канади. Да би се борили против лошег првог утиска који је на нас оставила нека (нама несимпатична) особа, треба га поновити, тврди Гавронски. Он предлаже да особу која је на нас оставила лош први утисак (колегу с посла, друга из школе) позовемо да изађе са нама, да нам се придружи у одласку на неко славље или чак у посету. Уколико то нисмо у стању да урадимо, онда бар треба да замислимо како смо то учинили, те да се пријатељ током тог поновљеног сусрета показао у сасвим другачијем светлу. Нови „подаци”, чак и замишљени, знатно мењају први утисак, поручују канадски научници, позивајући људе да буду стрпљиви и обазриви кад доносе суд о некоме.
ПАЛАЦ И КАЖИПРСТ ЗА РУЧАК
Једна бакалница у Норвешкој озбиљно је схватила припремање за Ноћ вештица. Неки би рекли – исувише озбиљно. Неколико дана уочи тридесет првог октобра, међу кобасицама, шункама и пилећим грудима појавиле су се и људске шаке, „свеже одсечене”. Радило се, наравно, о пластичном декору за долазећи празник. Ипак, неке муштерије биле су толико узнемирене крвавим призором да су продавницу пријављивале полицији или су једноставно излетали из радње главом без обзира. Не само што су шаке изгледале невероватно стварно, већ су на паковању имале и одговарајућу налепницу, с роком трајања, саставом и хранљивим вредностима. Када је јавност оштро осудила власнике продавнице за тако „насилан и неумерен” маркетиншки потез, правдали су се тврдњом да су само желели да помогну својим потрошачима да их понесе празнична атмосфера. Ипак, нови „месни производи” повучени су из продаје.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре