Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – Александар Николић
ЧОВЕК


         
„Степски вук” је нашао себе, дошао на Фрушку Гору и отворио центар за обуку паса за најтежу трку на свету

ећина људи цео живот покушава да нађе себе; неки у томе успевају раније, неки касније, нажалост има и оних који то не успеју никад. Данашња прича говори о човеку који је веома рано успео да нађе смисао живота у нечему сасвим несвакидашењем за наше поднебље, о човеку који је своју сврху и своју срећу нашао у једној „зимској бајци”. Ово је једна сасвим другачија бајка од уобичајених; ово је прича о једном другачијем човеку – о Хесеовом „степском вуку” који је себе нашао у посебном чопору; ипак, у питању није био чопор вукова, већ њихових даљих, питомих потомака – чопор паса.


Непријатност, ал' шта да се ради...
КУКУ,


 

Када својим понашањем учинимо ненамерну грешку, то прихватамо као бруку на коју се одмах надовезује осећање стида. Али, у извесним приликама, обрукани и постиђени може да изгледа и симпатично...

војица младића шетају градом и уз пут се шале. На туђ рачун. Сви пролазници чине им се некако смешни. Потпуно обузет шаљивим расположењем, не размишљајући о томе шта заправо говори, један од младића каже:
„А погледај само ону гицу-прасицу са пикслама на очима!”
Други убрзава корак и прилази управо тој госпођи. Љуби је у образ и каже:
„Здраво, мама!”
Други младић – јасно – пропада у земљу. Не зна шта да каже, јер унапред зна да ће, шта год да каже, бити још горе.


Авети ледених беспућа
У БОЦИ



Далека и негостољубива, смрзнута пространства Северног и Јужног пола вековима су била позорница страдања помораца и лађа, како стварних тако и легендарних

егде у рану јесен 1775. године китоловачка лађа по имену „Хералд” обрела се недалеко од обала Гренланда, високо на северу Атлантског океана. Њена посада од раније је добро познавала ове воде, и пловидба је текла уобичајено и без много узбуђења, док су мирно браздили пучином у потрази за пленом. Иако прилично хладно, време је било лепо и ведро. Међутим, идила није потрајала.    
   Прича каже да је био 11. октобар када се изненада чуо узвик осматрача. Из благе измаглице која је обавијала хоризонт неочекивано је изронио неки једрењак. Чудно се тетурајући, попут старог пијанца, полагано је пловио ка „Хералду” чији су га морнари, поређани дуж ограде, гледали у чуду. Након неког времена, указала им се нестварна прилика, сасвим избледелог и похабаног трупа, исцепаних једара и голих јарбола. На пустој крми уморно је лепршало прљаво црвено платно, налик на заставу британске трговачке морнарице. Никако нису успевали да му разазнају име, али када је пришао ближе, приметили су да је читав окован светлуцавим ињем. На гласна дозивања није било никаквог одговора. Тајанствени брод чинио се посве напуштен.


Кад глас полети
ЦЕО СЛУША


Идућег првог октобра Радио Београд напуниће 90 година. Тај јубилеј важан је, поред осталог, и зато што је ово први електронски медиј на Балкану и један од првих у Европи.

пре него што се Радио Београд званично огласио, могло је да се наслути да ће се страним радио-станицама исписаним на скали радио- апарата придружити и домаћа. Наиме, 19. септембра 1924. године из радиотелеграфске станице у Раковици пошли су први таласи пробног радио програма. Студио ове станице био је у холу тек изграђене палате тадашње Прве хрватске штедионице у Кнез Михаиловој 42, а двочасовни програм емитовали су инжењери Михаило Симић и Добривоје Петковић преко одашиљача у Раковици. Програм је припремио тадашњи директор Опере Стеван Христић, а извели су га чланови Опере и Драме Народног позоришта у Београду.


Hogar



Јесте ли већ чули да




... Михајло Пупин (1854–1935), наш научник и проналазач светског гласа, био је, поред мноштва других признања, и почасни доктор наука 18 универзитета


Ма шта кажеш


                               ЛЕП ПРОВОД!




Pisali ste



КРОВ НА КОЛИМА

Занима ме шта су арњеви?

ДЕЈАН
Аранђеловац