3320 25. 9. 2015.
Непријатност, ал' шта да се ради...
КУКУ,
Када својим понашањем учинимо ненамерну грешку, то прихватамо као бруку на коју се одмах надовезује осећање стида. Али, у извесним приликама, обрукани и постиђени може да изгледа и симпатично...
војица младића шетају градом и уз пут се шале. На туђ рачун. Сви пролазници чине им се некако смешни. Потпуно обузет шаљивим расположењем, не размишљајући о томе шта заправо говори, један од младића каже:„А погледај само ону гицу-прасицу са пикслама на очима!”
Други убрзава корак и прилази управо тој госпођи. Љуби је у образ и каже:
„Здраво, мама!”
Други младић – јасно – пропада у земљу. Не зна шта да каже, јер унапред зна да ће, шта год да каже, бити још горе.
Ово је само један од такорећи бесконачног броја примера који говоре како човек може лако да се обрука, али понекад и са непријатним последицама. Овој теми, нехотичном брукању и стиду који потом следи, посвећене су књиге из пера психолога, као и бројни блогови на светској рачунарској мрежи. И свако би увек могао да дода неки пример из сопственог живота. Јер, сви смо се на овај или онај начин ненамерно обрукали. И не само што смо испали „глупи у друштву”, већ смо можда другоме нанели тешку увреду. То се углавном теже подноси него када схватите да вам шлиц на панталонама није закопчан, или су последице уживања у маковњачи уочљиве на предњим зубима. Будући да вас је баш тада, као изазвано невидљивом силом, нешто подстакло да се смејете и показујете зубе.
Кршење правила, пољуљан углед
Брукање у јавности често називамо и бламажом (од немачке речи бламаге). Да ли је тај непријатан тренутак могуће избећи и некако га превазићи, када бисмо најрадије да нас неко поспе „невидљивим прахом”? Обрукати се, то не значи само доживети емотивни ударац, већ је ту и читав низ (видљивих) физичких промена: мишићи постају напети (а могу и да се згрче), знојимо се, дисање постаје убрзано или, пак, претерано успорено, црвенимо, облива нас зној, руке дрхте. Муцамо. Стид који осећамо када се обрукамо показује нам кристално јасно да је наша слика, наш углед у друштву толико пољуљан, да је могућно да после тог догађаја не будемо више прихваћени у том истом друштву. Јасно, можемо да учинимо ненамерну грешку из најразличитијих разлога, али све има исти извор; бламажа настаје када кршимо општеприхваћена друштвена правила.
--------------
4 ВРСТЕ
Гафове или бламаже могли бисмо да поделимо у четири врсте.
Физичке: када не успевамо да обуздамо физиолошке потребе – од подригивања до тога да не можемо више да обуздамо бешику. У најгорем случају – дебело црево! Или кад заспимо у друштву, па чак почнемо да хрчемо.
Сексуалне: у нашој култури секс је и даље табу, дакле, онај коме се догоди да му се отвори шлиц, пукне грудњак или слично – осећа да се обрукао.
Несмотрености: падање, испуштање предмета из руку, клецање, губљење равнотеже, заборавност (не успевамо да изговоримо одређени текст пред скупом људи). Оваквим гафовима сматрамо да „губимо бодове” као личност.
Осетљивост према другима: каснити на састанак, ненамерно некога увредити, испољити нехотично расистичко уверење, псовати. У нашој култури такво понашање је неприхватљиво и може чак да изазове жесток, па чак и физички одговор.
-------------------
Истини за вољу, не осећају се сви исто када виде особу која се чак и на најбезазленији начин обрукала. Професорка прихологије са Универзитета у Северној Каролини (САД) извршила је оглед над својим студентима. Њих осамдесет петоро, један за другим, нашли су се у друштву особе која је, тобоже, вредно и журно пишући умрљала лице мастилом. Само они који нису склони да се стиде (ни своје, па ни туђе бруке), имали су довољно храбрости и кажу колегиници:
„Хеј, иди опери лице!” Већина није рекла ништа, а извесни су чак поцрвенели због те друге особе...
-----------------------
СТИД ЈЕ СТРАХ!
„Стид или срам врста је страха од одбацивања који човек осећа у прилици у којој процењује да је неким својим поступком потврдио лажну слику о себи пред значајном особом. Дакле, човек се стиди када учини нешто што одступа од представе за коју би он желео да је други имају о њему.”
(Из књиге „Емоције” Зорана Миливојевића)
----------------------Осећању стида и страха од брукања подложније су особе које саме себе не цене превише, а уједно прецењују суд других људи. Истовремено, важно је и шта доживљавамо као вредност, односно које су вредности за нас пресудне, а шта сматрамо неважним. На пример, ко иначе не води рачуна о тачности, неће се осећати претерано нелагодно уколико закасни на састанак. С друге стране, онај који је увек тачан, доживеће „нервни слом” ако упадне у саобраћајну гужву и закасни на састанак.
Није свуда исто
Разлике се не огледају само у осетљивости одређене особе на кршење друштвених правила. Управо су друштвена правила та која се стално мењају, кроз епохе и – географски. У неким земљама постидеће се онај који би истим чином изазвао дивљење или похвалу. На пример, у САД, чак и људи који се не друже, на питање колико годишње зарађују, спремно одговарају. То се питање сматра умесним и врло се често поставља. У Африци је сасвим природнодо некога упитати зашто се још није оженио, или удао. У Европи такво питање значи мешање у најличнија осећања, а за момке и девојке који нису више у цвету младости – увреду. О подригивању да и не говоримо. Замислите да гласно подригнете у ресторану пред особама које сте недавно упознали?! Брука, да не може бити већа. На Истоку је то највећи комплимент који се може упутити домаћину или ономе који је припремио храну.
У ком узрасту човек почиње да осећа одређени догађај као брукање сопствене личности? Деца почињу да се стиде због неких својих поступака између 15 месеци и две године, онда када се препознају у огледалу. Када постану свесни сопственог изгледа. У страху да се не обрукују, она се често унапред стиде. Зато ћуте, не склапају познанства и пријатељства. Повлаче се.
Кинески партијски конгрес није свима баш занимљив
Уколико сте помислили да брукање у друштву може само лоше да утиче на нашу личност и мишљење других о нама, нисте у праву. Некада може чак и да нам повећа углед. То је показао оглед научника са Универзитета у Кардифу (Уједињено Краљевство). Људима је приказан филм на којем се види човек који случајно обара својеврсни „зид” од ролни тоалет папира у великом супермаркету. Филм је имао два различита краја. После непријатног догађаја, човек мирно поново слаже ролне, као да то свакодневно чини. Он је касније оцењен као зрела и одговорна личност, без обзира на то што је колицима за куповину непретно порушио хрпу ролни. Други крај показао је човека који се препао од онога што се десило и прилично постидео. Унезверено је гледао око себе, не знајући шта да учини. Он је оцењен још боље! Јер, показао је своју људску, рањиву страну. Изазвао је саосећање.
----------------------------------НИКО НИЈЕ САВРШЕН
Ево неких корисних савета. На пример, срећемо пријатељицу коју нисмо одавно видели. Чини нам се да је трудна... Или се можда угојила? Нећемо је питати ни да ли је трудна, нити зашто се толико удебљала већ:
„Како си? Одавно се нисмо виделе!” Не треба постављати непосредна питања када је реч о „осетљивим” питањима као што су здравље, вероисповест, политика, новац... Са људима који нам нису блиски пријатељи боље је да разговарамо о неутралним темама. Могућност да се обрукате повећава се када чините више ствари истовремено. Причате са неким, правите ручак и шаљете СМС. Може да се догоди да порука доспе у погрешне руке. Напослетку, немојте превише бринути да будете увек савршени. Нико није савршен. Што више томе тежите, сваки израз несавршености више ће вас погодити.
----------------------------------
Метју Фајнберг, професор психологије са универзитета Беркли у Бостону, извео је следећи оглед. Пред осталим колегама и бројним студентима посебно је хвалио рад једног студента. Овај се пред једнима тобоже стидео и збуњено прихватио комплименте, док је пред другима глумио самоувереност. Наравно, оцењујући ваља ли имати поверења у студента као будућег сарадника, сви су гласали за овога који се пред похвалама понашао као да се нашао у неприлици.
Важно извињење
Стид због чињенице да смо се обрукали открива нашу свест о томе да смо починили одређену грешку. Дакле, стало нам је до других. Несумњиво, тај део понашања био је важан за еволуцију човека. За наше далеке претке бити изопштен из заједнице подразумевало је често и крај живота. Дакле, када постиђени, обрукани, погнемо главу, то подразумева не само да бисмо желели да постанемо невидљиви, већ да смо се потчинили друштву и друштвеним правилима. Да нисмо сами против свих.
Да би свима постало јасно колико смо се постидели, потребно је пет секунди. Додирујемо лице, црвенимо, усиљено се осмехујемо, шаком покривамо уста, укочимо се, говоримо „туђим” гласом. Кортизол, хормон стреса, почиње да „бесни”. Осећање да смо се обрукали и стид који следи понекад вреде колико и само извињење. Страх од будућег брукања може дуго да потраје. Он нам помаже да се уздржимо у неким следећим приликама и не начинимо сличну грешку у наступу самоуверености. Другим речима, то што смо се обрукали учиниће нас не само симпатичнијима, већ и несебичнијима и обазривијима!
Славна манекенка Мила Шон пала је с високих потпетица на ревији моде у Милану, али се одмах снашла и боса прошетала пистом показујући тако дуге ноге
Али како је могућно поправити гаф (од француске речи гаффе што означава непромишљени поступак, односно, ненамерну грешку с последицом)? Психолози се слажу у томе да треба показати колико смо се постидели, јер ће нам то помоћи да превазиђемо бруку. Требало би, дакле, замолити за извињење. Међутим, никако не оптужујући друге кроз извињење („Поломио сам твоју вазу јер је била остављена на ивици стола!”). Уколико је штета материјална, треба понудити надокнаду. Ако о је реч о увреди, онда сасвим јасно ставити до знања да нам је жао („Извини, последње што сам желела било је да те увредим”).
А када смо само испали смешни (поцепале нам се панталоне, случајно смо „испустили гас” из „мотора” за варење), онда би ваљало ударити бригу на весеље. Неки виц на сопствени рачун добро би дошао. Уколико од осећања нелагоде можемо да га смислимо. Психолози тврде да за такве прилике постоји једно објашњење које „покрива” све сличне. Наводно, треба рећи:
„Ето, шта се дешава неиспаваним људима! А ноћас сам баш лоше спавао или спавала!” А изнад свега, треба да имамо у виду да други мање воде рачуна о томе да ли смо се спотакли, „грокнули” или нешто слично. Осим, ако ненамерно некога увредимо. Онда нема приче о лошем спавању. Потребно је недвосмислено извињење.
Гас је једноставно излетео и то у – лифту
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
