3320 25. 9. 2015.
Кад глас полети
ЦЕО СЛУША
Идућег првог октобра Радио Београд напуниће 90 година. Тај јубилеј важан је, поред осталог, и зато што је ово први електронски медиј на Балкану и један од првих у Европи.
пре него што се Радио Београд званично огласио, могло је да се наслути да ће се страним радио-станицама исписаним на скали радио- апарата придружити и домаћа. Наиме, 19. септембра 1924. године из радиотелеграфске станице у Раковици пошли су први таласи пробног радио програма. Студио ове станице био је у холу тек изграђене палате тадашње Прве хрватске штедионице у Кнез Михаиловој 42, а двочасовни програм емитовали су инжењери Михаило Симић и Добривоје Петковић преко одашиљача у Раковици. Програм је припремио тадашњи директор Опере Стеван Христић, а извели су га чланови Опере и Драме Народног позоришта у Београду. Било је то овако: после најаве да ће почети концерт, прочитан је метеоролошки билтен станице на Врачару. После тога планиран је извештај са берзе и дневне вести, али, како су учесници програма изгубили стпљење, почео је концерт. Познату арију из опере „Тоска” отпевала је сопран Ксенија Роговска. Затим је првак драме Витомир – Циле Богић говорио „Под балконом” из трагикомедије Едмона Ростана „Сирано од Бержерака”, па је тенор Жика Томић отпевао „Бехар”, композицију Стевана Христића, концертмајстор Карел Холуб одсвирао је део Менделсоновог „Виолинског концерта у Е-молу”, а пијаниста Велизар Гођевац две Шопенове етиде. Господин Богић је за друго појављивање пред микрофоном одабрао песму Јована Дучића „Дубровачки мадригал”. Затим је Холуб одсвирао Сукову „Песму љубави”. Клавирску пратњу чинили су Стеван Христић, капелник Иван Брезовшек и Власта Холубова. Емитовање првог радио програма у Србији завршено је извештајем са берзе и саопштењем са седнице Владе о политичким приликама у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Како је пробни концерт изазвао велико занимање публике, поновљен је недељу дана касније, 26. септембра.
Црвено светло кад сине
Након само неколико дана, 1. октобра, први пут се огласио Радио Београд. Емитован је из студија у Кнез Михаиловој улици, преко раковичког одашиљача. Био је то први редовни радио програм на Балкану. Од тада, сваког уторка, четвртка и суботе од 18.45 до 19.45 инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић емитовали су програм Радио Београда на таласу 1650. На програму су били концерти које је припремала дирекција Опере, дневне вести радили су новинари „Политике” и „Дневних новина”, емитоване су и рекламе и водостање, а Београдска берза обезбеђивала је берзанске извештаје.
Данашње здање наше најмоћније радио-станице
Од тог дана Радио Београд је постао један од најстаријих електронских медија у Европи. Радио Париз почео је са радом само шест месеци раније, а истог дана када и Радио Београд први пут се огласио и Радио Беч. Радио Токио и Радио Москва почели су с радом тек марта идуће године.
Редовни програм Радио Београда почео је у недељу 24. марта 1929. године, из просторија на другом спрату здања Српске академије наука и уметности. Програм је најавила Јелена Билбија-Лапчевић. Хор певачког друштва „Обилић” отпевао је химну, а глумци Народног позоришта одиграли су прву српску радио-драму „Ђакон Стефан и два анђела”. Драматизацију истоимене народне песме уприличили су за радио извођење Винко Витезица и Густав Браун, уредници литерарних емисија. Витезица се, по својој прилици, појавио и као нека врста редитеља. Улоге су тумачили прваци Народног позоришта из Београда: Јован – Ðедо Антонијевић, Добрица Милутиновић, Дара Милошевић, Сава Тодоровић и Радомир – Раша Плаовић.
Некадашња репортажна кола
Ову прву српску радио драму прати и једна од првих анегдота из радијског живота: када се у студију упалило црвено светло за почетак снимања, глумци су изнад микрофона марке „Маркони-Рајс”
могли да прочитају стиховано упозорење непознатог аутора: „Црвено светло када сине / Васионом таласи брзи / Твој већ проносе глас / Цео слуша те свет”.
Позориште за слушање
Историчари су забележили да је те прве године Радио Београд скоро свакодневно увећавао и побољшавао програм с намером да буде привлачан слушаоцима, и памећу и забавом. На пример: већ првог априла, дакле деветог дана рада, емитован је свечани камерно-музички концерт, посвећен Моцартовом делу. Уводну реч дао је професор Коста Манојловић, а извођачи су били професори Музичке школе „Станковић”. Недељу дана после тога, 7. априла, емитован је први радио-пренос фудбалске утакмице, чији је иницијатор био спортски уредник „Политике” Бора Јовановић. Утакмицу БСК – Југославија преносили су репортери Раде Стоиловић и Димитрије Стевановић, маратонац и службеник Радио Београда. Овај пренос емитован је само три године после првог спортског радио-преноса у свету.
Бранислав Нушић пред микрофоном радија
Тих првих радијских дана нарочито је био жив драмски програм: 27. марта Власта Антоновић извео је полусатни монолог „Пародије”, драмску лакрдију из свог богатог репертоара путујућег глумца, а три дана касније, четрдесет минута емитоване су сцене из „Коштане”, драме Боре Станковића, која је тада пленила позоришну публику Београда. Глумили су прваци Народног позоришта у Београду: Илија Станојевић, Сава Тодоровић, и Сојка Новаковић.
Радио је брзо постао обавезни и омиљени део свакодневнице. После недељу дана емитовања редовног програма, 31. марта 1929. године, имао је 9.921 претплатника, месец дана касније – 12.931, а 31. децембра 1929. године – 19.270 претплатника. Након једне године рада, Радио Београд слушало је 23.500 претплатника. Те 1929. године емитовано је 60 одсто музичких програма, по 13 посто образовног и литерарног садржаја, и свега 2 одсто директних преноса оперских представа, седница владе и политичких вести.
Драмски програм је, као што је већ речено, од првих дана Радио Београда био његов битан део. Важио је за један од најомиљнијих програма међу слушаоцима, али, судећи по критици коју је објавила „Политика” 15. јуна 1929. године, драмски програм био је пун рђавих комада које су играли нешколовани и недаривити глумци.
„Код нас, најмање 60 хиљада људи седи увече пред својим звучницима и слуша, седи са слушалицама на ушима и слуша. Тих 60 хиљада слушалаца има право да од наше радио станице тражи добар програм. Радио Београд, међутим, даје такве комаде као да није он у ствари највећи театар који имамо у земљи, него, у најбољу руку, неко мало путујуће позориште.”
Ђорђе Караклајић са Народним ансамблом Радио Београда
Ове (не)прилике битно су се промениле набоље постављењем 1938. године Јована Бате Коњовића за редитеља драмског програма, и Петра Петровића Пеције и Бранка Димитријевића – Брандима за уреднике. При Радију је основано Уметничко позориште са сталним извођачким ансамблом радио-драме. Глумци Уметничког позоришта били су Милица Царка Јовановић, Рахела Ферари, Олга Спиридоновић, Бранка Андоновић (будућа Веселиновић), Капиталина Апостоловић Ерић, Никола Поповић, Станко Колашинац, Бранко Јовановић, Никола Гошић, Александар Аца Стојковић, Теја Тадић и други. Они су, својим идејама, даровитошћу, умећем, гласовима, стилом, били новост и напредак драмског програма Радио Београда. Многи од њих су део историје нашег глумишта.
Бомбе и усамљени вапај
Прва права радијска звезде у Србији била је Јелена Билбија, глумица, писац и спикерка. Њен рад често је био тема новинских написа, слика, карикатура... На једној карикатури види се дечак пред радио-апаратом који упија сваку реч, поред његових ногу су куца и маца који такође пажљиво слушају. Девојчица пита:
– Шта је то са куцом и мацом да тако пажљиво слушају радио?
– Пссссст! – одговара дечак . – Тетка Билбија чита рекламу за „Херцову” саламу!
Јелена Билбија и Иван Ковачевић, спикери од 1929. до 1931. године
Прва редовна хумористичка емисија „Хумористичке новине”, касније названа „Час хумора”, почела је да се емитује новембра 1936. године.
У редник редакције био је Брана Симеоновић, а сарадници су били Бранислав Нушић, Обрад Симић, Драгослав Илић – Јеја, Мика Врабац, Евгеније Захаров, Брана Цветковић и геолог и новинар Бранко Димитријевић – Брандим.
Зачетак данашњих свакодневних вести била је десетоминутна емисија „Актуелни час” први пут емитована 1937. године. Имала је облик репортаже о животу града, али је убрзо допуњена новинарским вестима о актуелним догађањима из свих области. Ова емисија почетак је радио-новинарства у Београду.
Шестог априла 1941. године, у раним јутарњим сатима, када су немачки авиони бомбардовали Београд, Радио Београд емитовао је севдалинке. Дежурни спикер Иван Ковачевић није успео да успостави везу са владом и Генералштабом. У седам сати и десет минута, док су по београдским улицама и трговима већ лежала мртва тела а многе зграде гореле, објавио је: „Непријатељ бомбардује Београд!” Ковачевић је понављао то саопштење свака три минута. Али тај усамљени вапај најмасовнијег медија само је обележио немачким авионима још један циљ који треба гађати. Бомбом је погођена зграда Срспке академије наука и уметности, а Радио Београд је заћутао.
Техничко особље поред предајника на крову Академије наука 1929. године
Током немачке окупације у Другом светском рату технику Радио Београда користила је немачка станица Зендер Белград, која је била намењена пре свега немачкој војсци, али је постојао све време и програм на српском језику, с тематиком намењеном грађанима Србије.Код два бела голуба
Десетог новембра 1944. године у 12.30 сати из зграде Српске академије наука опет је почело редовно емитовање програма Радио Београда. Програм је почео југословенском химном „Хеј, Словени” и говором о значају поновног покретања програма Радио Београда.
Почетком 1948. године Радио Београд се уселио у зграду на углу улица Хиландарске и Светогорске, у којој је и дан-данас. Зграда се налази на истом месту на коме је у другој половини 19. века богати кројач Јован Кујунџић, звани Јоца Ваљевац, подигао једноспратни хотел у чијем окриљу је била и кафана „Код два бела голуба”. Породица је зграду и цело имање продала Занатској комори за подизање дома, уз обавезу да на новој згради стоји фигура два бела голуба. То је и учињено. Вајар и каменорезац Лукачек исклесао је и поставио на фасаду Занатског дома композицију „Ковач” у којој су голубови нашли место поред наковња.
Вест да радио поново ради
Зграда, шестоспратница сазидана по плану архитекте Богдана Несторовића, и данас сјајно изгледа. Препознатљива је по двоспратној кули, високој нешто више од трећине зграде, сва је у прозорима, па зато подсећа на светионик.
У фебруару 1958. године огласио се Други програм Радио Београда, 1965. године – Трећи програм, 1969. године програм „Београд 202”, затим 1983. године – „Стереорама”, и 1989. године најмлађи програм београдског радија – „Радио 101”.
Ово су биле мрвице првих 90 година Радио Београда. Велику и раскошну гозбу ће вам понудити на фреквенцијама једног од 49 одашиљача и релеја у земљи који шире глас Радио Београда. Уживајте!
Радио Београд почео је емитовање програма 1929. из зграде Академије наука
Аутор:
Соња Ћирић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
