Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – Алекса Гајић
ПРИЧА


Он не престаје да се игра и, кад се учини да су се исцрпле све могућности да смисли нешто сасвим ново, успева да изненади, овог пута стриповима спакованим на необичан начин

„Дух из бочице” још једно је од изложених дела које, како је стајало 2012. године у образложењу жирија Београдског салона стрипа, „на бруталан начин сједињава садржај и форму”. Дух поприма различита агрегатна стања и, на крају, моли аутора да отвори поклопац и...

    „Наш Алекса окончао је једно узбудљиво путешествије. Куда ће га даље машта и звезда водиља одвести, јавићемо вам. Прича се наставља.”
   Овако се завршава текст о Алекси Гајићу који се у „Забавнику” појавио октобра 2009. године (број 3009). Тада смо о нашем познатом илустратору писали због великог подвига који је окончан премијером дугометражног анимираног филма „Технотајз: Едит и ја”. Алекса је тада окупио тим сарадника и урадио филмску научно-фантастичну причу за одрасле, о томе како замишља да ће Београд изгледати 2074. године, један век по његовом рођењу.


Опера за децу – деца у опери
КАД ПАТУЉЦИ


 
Прва српска опера за децу, „Снежана и седам патуљака” Петра Крстића, пре Другог светског рата приказивана је често по београдским салонима, а сада је за извођење припремају ученици Вокалног одсека Музичке школе „Станковић”

оред многобројних обавеза и дужности, извесно време, Петар Крстић (1877–1957) композитор и диригент предавао је и у музичкој школи „Станковић”, где је био и директор. После композиторове смрти, чинило се да су сви заборавили да је управо он био писац наше прве опере за децу – „Снежана и седам патуљака”, насталој према чувеној бајци браће Грим.


О уметности и кулинарству
РЕМЕК-ДЕЛО



Келнери који плешу, музичке кутије уместо тањира, торте у облику водопада или грађевине, слике од остатака хране... Ово су само неки од одговора који су у протеклим временима стигли на питање „Како од кулинарства начинити узвишену уметност?”

д седамнаестог века у Француској се све више говорило о вези између културе и хране. Када се прочуло да је краљ Луј æВ орденом „Витезова Духа светог” одликовао куварицу своје драгане мадам Дибари, племићи су закључили да су у справљању добрих јела далеко изнад осталих народа. Пошто су и сами хтели да дају допринос „умећу уживања за столом” уводили су нова правила понашања и храбрили своје куваре да се реше устаљених навика.


Љубав према писаној речи
НА ВАШАР ПО

   
У причи о београдском Сајму књига често се заборавља да је слична манифестација постојала и између два рата



сим у књижарама, књиге су се у Србији одвајкада продавале по саборима, касније преименованим у вашаре. То је био одличан начин да књиге допру до најширег круга заинтересованих, пошто у дубокој српској провинцији често није било лако наћи све што је било потребно. Књиге су на вашарима продавали колпортери, накупци, а нешто касније и сами књижари.


Hogar



Jeste li već čuli da...



… Арман Жан ди Плеси де Ришеље, познатији као кардинал Ришеље (1585–1642), државник и црквенодостојник који је 1635. године основао Француску академију, одлично је свирао гитару


Ма шта кажеш


           СЛОН КОЈИ ЈЕ ДРЕСИРАО ПСА




Pisali ste


МАЊЕ ЈЕ СЛОБОДНИХ!

Много волим тигрове, па ме занима да ли има више тигрова на слободи или у резерватима, односно, у зоолошким вртовима.

ЈАНА
Београд