Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Опера за децу – деца у опери


КАД ПАТУЉЦИ


 
Прва српска опера за децу, „Снежана и седам патуљака” Петра Крстића, пре Другог светског рата приказивана је често по београдским салонима, а сада је за извођење припремају ученици Вокалног одсека Музичке школе „Станковић”

оред многобројних обавеза и дужности, извесно време, Петар Крстић (1877–1957) композитор и диригент предавао је и у музичкој школи „Станковић”, где је био и директор. После композиторове смрти, чинило се да су сви заборавили да је управо он био писац наше прве опере за децу – „Снежана и седам патуљака”, насталој према чувеној бајци браће Грим.   
   Иначе, оперска бајка у једном чину први пут изведена је на сцени Народног позоришта у Београду, 19. марта 1921. године. Али, већ и пре праизведбе, а посебно касније, ова опера била је омиљена међу домаћом публиком. Извођена је често и у приватним кућама, по салонима, у част рођендана, или приликом других свечаности. Пленила је и слушаоце и тумаче својим привлачним, романтичарским расположењем. Уосталом, није написана за солисте и оперски оркестар, већ за солисте и клавир. Дакле, потребно је било наћи пијанисту и тумаче главних улога: Снежану, Краљицу, Краљевића и патуљке.



    Данас можемо само да замишљамо како су изгледале те кућне представе, пре готово сто година. Какав је био културни Београд тог времена и домови из којих је допирала музика младих гласова. И уопште шта је за децу и њихове најближе значило тумачење оперског дела – у кућним условима. Рекло би се, прилично необично и тешко схватљиво за данашњу децу.

                             Музичко благо из тајанствене кутије

    И такво малодушно размишљање можда би и преовладало, да једнога дана, пре деценију отприлике, професорке Каменовић, дугогодишњи педагози у „Станковићу” између два рата, нису у школу донеле тајанствени и драгоцени товар. Огромну кутију пуну нота. Требало би такође имати у виду да кутија није ниједном била отворена од 1947. године! Љубица Живковић, професорка соло певања, била је посебно знатижељна да сазна чега све ту има. На велико изненађење које је одмах прерасло у одушевљење, нашла је ноте прве српске опере за децу – бајку у једном чину са певањем – „Снежану и седам патуљака”, дело Петра Крстића. Пре тога дана, никада није ни чула да та опера постоји!
    И, чим је прочитала, знала је да је то нешто што ће се свакако допасти и данашњој деци. Заносно романтична и разумљива за младе, али не и претерано једноставна, да би вређала дечју музичку интелигенцију.  Истовремено, не ни неразумљиво модерна. Укратко, савршена за тумаче, ученике средњих музичких школа. Једна страница нотног текста недостајала је у прашњавом нађеном издању из драгоцене кутије коју је школа добила на дар. Професорка Живковић чула је да се још један примерак опере чува у Дому Војске... Тако је музичка бајка најзад била употпуњена. Знала је шта је њен следећи задатак.

--------------------
БРАЋА ГРИМ, ПИСЦИ ,,СНЕЖАНЕ”

   Јакоб (1785–1863) и Вилхелм (1786–1859) Грим били су немачки писци и филолози. Највећи део живота провели су заједно посветивши се књижевности. Због слободних политичких ставова обојица су 1837. године изгубили службу у Гетингену где су радили као факултетски професори. Светску омиљеност и истакнуто место у историји књижевности стекли су збирком „Дечје домаће бајке” (1812) која садржи две стотине десет бајки, народних прича, пошалица и изрека.



   То фолклорно благо, забележено према усменим предањима, део је заправо европске баштине, јер су многе бајке заједничке за различите народе. Иако су браћа Грим тежили да дочарају изворни стил, понекад су ипак давали маха и сопственој машти, па су њихове бајке, посебно у другој редакцији, из 1819. године знатно проширене. Осим бајки, почели су да пишу опсежан немачки речник који је завршен тек стотинак година после њихове смрти.
-------------------
 
    У циклусу концерата Музичке омладине Београда, 19. октобра у подне, у Павиљону „Цвијета Зузорић” на Калемегдану, ученици Вокалног одсека „Станковића”, предвођени неуморном професорком Љубицом Живковић, још једном ће оживети бајку о Снежани, злој краљици, принцу и патуљцима. Сви извођачи заједно са професорком-редитељком врло су узбуђени што наступају у правој опери. После премијере у „Цвијети”, „Снежану” ће наставити да изводе по школама.  Извођење Крстићеве „Снежане” траје 35 до 40 минута, зависно од темпа. Пробе се редовно одржавају у свечаној сали „Станковића”, у самом срцу Београда.
    Уз клавирску пратњу корепетиторке Тее Дервишбеговић, у улози Снежане наступиће Милица Марковић. Краљицу и вештицу тумачиће Катарина Станимировић, а Краљевића – Вања Бисерчић. Патуљци су Немања Николић, Ненад Поледица и други. Ту је и дворска свита, два пажа чији је задатак да пресвуку Краљицу у Вештицу...

                                        Сам свој костимограф

    Што се тиче опреме сцене и костиме, сналазе се сами у границама највеће скромности. Нажалост, нема бајковите раскоши. Први костим за Снежану сашила је својевремено професорка Љубица Живковић. Али, та се хаљина већ изгубила. Многе маме опробале су у костимографском послу, шијући костиме за своју децу-певаче. Теа Дервишбеговић, осим што је корепетитор, често је и шаптач. Будући да у опери има и говорног текста, млади извођачи се од узбуђења често збуне управо док рецитују, премда не и када певају! Редитељка их подржава и саветује да импровизују и сналазе се како знају и умеју. Па ваљда је свима познато о чему се говори у „Снежани и седам патуљака”!



    Зато пробе за представу која ће ускоро бити на програму протичу у веселом, али радном духу:
    „Ма шта се сада смејеш?” – грди професорка младу певачицу (Снежану). „Па ти си заспала! Ти спаваш, не смејеш се!” (Снежана ипак наставља да се смеје, затворених очију).
    Примедби има и за Краљицу, односно Вештицу:
    „Боље би ти било да се не блесавиш! Ти си ипак краљица! Ма како зла!”
    Пре него што у ритму музике почну да марширају према сцени у свечаној сали музичке школе, патуљци-певачи (и дечаци и девојчице!) гасе мобилне телефоне, хитро гледају има ли каквих порука и припремају се за песму. Уколико би неко у том часу и помислио на прослављене Дизнијеве цртане јунаке из чувеног цртаног филма, ови ће га одмах уверити да су они једина могућна музичка верзија бајке.  Њихови млади гласови звуче сасвим убедљиво и полетно. Шта ли би рекли браћа Грим?
    „Где сте кренули? Никако према Снежани! Ви ћете је тек касније спазити! Идите прво према кући” – довикује професорка док патуљци марширају.

----------------------
КОМПОЗИТОР ПРВЕ ДОМАЋЕ ДЕЧЈЕ ОПЕРЕ

   Рођени Београђанин, Петар Крстић (1877–1957) композицију је завршио у Бечу где је апсолвирао и музикологију на тамошњем Филозофском факултету. По повратку у Београд, постао је диригент Народног позоришта (1903–1912), а после смрти Стевана Мокрањца преузео је дужност директора и наставника Српске музичке школе. 
   Исто звање имао је и у школи „Станковић”, био шеф Одсека за уметност и књижевност у Министарству просвете (1929–1938) и шеф музичког одсека у београдској Радио-станици. Главни уредник „Музичког гласника” постао је 1922. године, а у листу „Правда” писао музичке критике. Петар Крстић био је плодотворни композитор, и уз Даворина Јенка компоновао највећи број сценских дела.
   Обрадио је чак 400 народних песама. Био је писац прве српске опере за децу „Снежана и седам патуљака, опере у једном чину за клавир и солисте. Текст бајке браће Грим у стихове је препевао Саво Мијалковић, књижевник и књижевни преводилац. Оперу је 1922. године штампао велики београдски издавач Геца Кон.
-------------------
    Публика је ипак та која ће дати последњу реч. Млађа деца ће свакако највише тапшати Снежани, односно, њеној роли. Старија деца имају разумевања и за краљицу-вештицу. Не могу да кажу да им је несимпатична. И једни и други, убеђена је Љубица Живковић, на крају ће пљескајући узвикивати:
    „Пољуби је! Пољуби је!”
    Јер и опера Петра Крстића „Снежана и седам патуљака” ипак је романтична љубавна музичка прича!



Аутор: 
Мирјана Огњановић
Илустровао: 
Снимила Дејана Баталовић
број: