3320 25. 9. 2015.
Живот је бајка – Алекса Гајић
ПРИЧА
Он не престаје да се игра и, кад се учини да су се исцрпле све могућности да смисли нешто сасвим ново, успева да изненади, овог пута стриповима спакованим на необичан начин
„Дух из бочице” још једно је од изложених дела које, како је стајало 2012. године у образложењу жирија Београдског салона стрипа, „на бруталан начин сједињава садржај и форму”. Дух поприма различита агрегатна стања и, на крају, моли аутора да отвори поклопац и...
„Наш Алекса окончао је једно узбудљиво путешествије. Куда ће га даље машта и звезда водиља одвести, јавићемо вам. Прича се наставља.”Овако се завршава текст о Алекси Гајићу који се у „Забавнику” појавио октобра 2009. године (број 3009). Тада смо о нашем познатом илустратору писали због великог подвига који је окончан премијером дугометражног анимираног филма „Технотајз: Едит и ја”. Алекса је тада окупио тим сарадника и урадио филмску научно-фантастичну причу за одрасле, о томе како замишља да ће Београд изгледати 2074. године, један век по његовом рођењу.
И пре четири године било је јасно да овај увек насмејани стрипски радозналац никад не мирује. Упркос томе што је уговором професионално био везан за француску издавачку кућу „Солеј”, радећи на серијалу историјске фантастике под именом „Бич божји”, Алекса Гајић никад није могао да обузда машту и сврти се само на једном послу. Изазов му је био и остао да увек осваја неистражена поља и верној публици понуди нешто што ће је насмејати и на несвакидашњи начин разгалити душу.
Премотавање
У београдској галерији „Озон”, од 4. до 20. октобра, поклоници илустратора, који је већ годинама сарадник „Политикиног Забавника”, имају прилике да закораче у необичан свет назван „Чудновати стрипови Алексе Гајића”. Овај изложбени простор на две недеље прерашће у мали музеј у чијим ће стакленим витринама бити изложени стрипови који пркосе устаљеним представама о томе како овај уметнички израз треба да изгледа.
Ко год очекује да ће видети каишеве или табле стрипа изненадиће се што се „девета уметност”, настала у Алексиној радионици, преселила у необичне кутијице, бочице, камене или глинене књиге, краси чак и каменчиће различитих облика, сложене и урамљене као слика.
Још док је деведесетих година прошлог века био студент Факултета примењених уметности, на одсеку Илустрација и графика књиге код професора Растка Ћирића, Алекса се досетио да уради необичан стрип. Користећи различите технике, акватинту, бакропис, суву иглу, урадио је стрип састављен од више графика које су добијене поступком познатим као дубока штампа и саставио неку врсту колажног стрипа. Замисао да стрип не мора увек да буде понуђен у познатом изразу никад га није напуштала.
Тако је на Београдском салону стрипа 2011. године изложио причу исприповедану на петнаестак каменчића и добио награду за иновацију, како је стајало у образложењу. Наредне године, такође за Салон стрипа, Алекса Гајић поново смишља нешто другачије. У дрвену кутију „заробио” је седам метара дугачку траку од хартије, која му је послужила као нека врста филмске ролне. Стрип који је назвао „Премотавање” заиста је, окретањем два дугмета на дрвеној кутији, могао руком да се окреће унапред и уназад. Прича прати сећање једног старијег човека који у глави премотава свој живот.
Тај стрип, у трајању од пет минута, може да се види на Јутјубу; довољно је укуцати Алекса Гајић и назив. Иначе, на Салону је за „Премотавање” 2012. године освојио Гран при, поново добио награду за иновацију и оригиналан сценарио.
Ковчег с благом
А замисао да и каменчић може да се претвори у један стрипски кадар родила се на летовању, кад је Алекса с породицом био на Тасосу 2011. године. Трудећи се да забави свог сада деветогодишњег сина Филипа и његове другаре, Алекса је исцртавао облутке. Та игра је у једном тренутку прерасла у нешто озбиљније, настао је лик Јована Каменковића који, од каменчића до каменчића, развија причу. И ти облуци један су од изложених чудноватих стрипова у „Озону”.
Као развијање замисли о неочекиваном уследило је и да стрип може да се спакује и у кутију, у којој се у различитим преградама крију и друге ствари. Једна завршена стрипска опредмећена слика водила је у другу, никад се не понављајући и непрекидно освајајући наредне предмете који прерастају у чудноват стрип.
Једно од изложених дела је, на пример, „Магијски комплет за прву помоћ”. У кутијицу с поклопцем спаковани су различити талисмани којима човек може да се супротстави алама, бауцима и другим митским бићима. Ако свака од тих амајлија закаже, стоји написано у кутијици, човек треба да извади длето и избоде бештију. И овај Магијски комплет, као и сви остали чудновати стрипови, засновани су на кратким, језгровитим причама које краси неочекиван обрт на крају. Увек с дозом монтипајтоновског хумора, како наводи аутор.
Алекса нам објашњава зашто, између осталог, користи и мање и веће кутије. Ковчег, кутија, шкриња као да већ саме по себи носе нека магична својства. Никад се не зна шта ће у некој да се открије, једном кад се отвори поклопац, какво то благо можда крију. Кутије се често повезују с успоменама из детињства, с неким прашњавим таванима у којима чуче у неком забитом кутку и, док се не одшкрину, не могу ни да открију тајну.
Алхемичарска радионица
Алекса нам каже да се просторије у кући у којој живи полако претварају у простор начичкан мноштвом сваковрсних предмета, а да на зидовима, осим урамљених слика, постоје и полице необичних облика, с још необичнијим предметима. А жеља да обитава у некој врсти, могло би се чак рећи, и алхемичарске радионице, настала је док је Алекса био још дете.
Једна од полица која, ако се боље погледа, и сама подсећа на неки стрип, краси собу у којој наш илустратор машти пушта на вољу
Тих година на телевизији се приказивао серијал под називом „Приче Реја Бредберија”. Овај познати амрички писац научне и епске фантастике и хорор прича, између осталог, објашњавао је зашто је простор у коме живи крцат стварима. Бредбери је рекао да му оне помажу кад смишља нову причу. Довољно је да се окрене у било ком правцу, сасвим је сигурно да ће му се поглед зауставити на неком украсу, драгој успомени, играчки из детињства. Тако и Алекса, полако али сигурно, собу попуњава „ситницама” (које живот значе) и у том магијском простору осећа се добро. И ствара с великим полетом.
Машта Алексе Гајића заиста чини свашта и ко зна куда ће га одвести. За њега је важна игра. Ако његови чудновати стрипови и неком другом разбуде машту и нагнају га да и сам пожели да направи неку своју кутију тајни, ковчег с благом, ма како се то благо неком чинило можда безвредно, биће задовољан. Људи треба да се играју и да живот растерете наизглед „обичним” стварима.
А чиме ће Алекса Гајић следећи пут да изненади и обрадује поклонике, не може ни да се наслути. Прича се наставља.
Аутор:
Весна Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
