Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



    
                 

Да ли су легенде о вукодлацима и вампирима утицале на то
           да се у ноћи пуног Месеца заиста осећамо другачије?




укодлаци, вампири, виле, вештице, несаница, ноћи љубави, зачеће... многобројна се дешавања и митолошка бића повезују с појавом пуног Месеца. Некада давно то није био случај, али несаница се ипак најчешће спомиње у последње време као нека врста пратеће појаве када је Месец пун. У потпуности осветљен Месечев диск, наводно, узнемирава људске мисли и успорава снове. Или их убрзава? У сваком случају, не дозвољава спавачу да лако склизне у сан. Нова научна истраживања показују нешто занимљиво. Месечева светлост која допире кроз наше прозоре нема никакве везе ни с несаницом, ни с мирним сном. Али, Месечеве мене, односно, пун Месец можда и има...
            
ако није урађено подробно истраживање о броју људи који на нашим просторима и даље, осим кафе, ујутру ништа не ставе у уста, верује се да најмање трећина житеља Србије не доручкује. То је, знају то чак и особе које прескачу ранојутарњи оброк, сасвим погрешно, али шта вреди кад је тешко одрећи се погрешних навика. А добро је позната крилатица да „доручак човек треба да поједе сам, ручак да подели с пријатељем, а вечеру без гриже савести може и да прескочи или да је дâ непријатељу”. То само говори да је доручак изузетно важан и да, без обзира на то чиме се човек (не) бави и колико година има, први оброк у дану никако не би смео да прескочи.
  
            
Добар глас о једном од најпознатијих и најцењенијих европских сликара с почетка прошлог века данас је само једва чујни одјек. Ипак, постоји нешто због чега неће утихнути


„Ајгер, Монх и Јунгфрау над морем магле”, 1908. година, фотографисао Клод Борнан
(© Muséе Jenisch Vevey)


а размеђу векова, 1900. године, у Паризу, на Светској изложби, швајцарски сликар Фердинанд Ходлер је за слику „Дан” награђен Златном медаљом. Наредне године, за Музеј уметности у Берну насликао је четири велике композиције – „Ноћ”, „Дан”, „Разочаране душе” и „Еуритмија”.



Кад време постане невреме и запрети људима, некад се помоћ тражи у народним обичајима да би се умилостивиле тајанствене више силе и, по могућству, утицало на њих.


едан од обреда који се у топлом делу године изводио широм Србије биле су додоле. Иако су у појединим обредима постојале разлике од краја до краја, циљ им је свуда био исти, да дозову облаке и измоле да из њих киша падне на испуцалу земљу и спарушене биљке на жедним пољима и њивама.

           
                                     

Једна од најзанимљивијих тајни Другог светског рата на овим просторима и даље не престаје да голица (похлепну) машту неких. Реч је о остацима закопаног блага равногораца

                   Загонетни Бил Хадсон (лево) у друштву Драгољуба Драже Михаиловића
                                                                             и непознатог Црногорца


укурешт, 1946. година. Иако није познато, тих година је гомилање разних шпијуна у главном граду Румуније било толико да мирне душе може да се пореди с Бечом, који је за такве делатности био богомдан, како је то и Грејем Грин описао у „Трећем човеку”. Раде хотели, ноћни живот је врло богат, па све то доноси Букурешту титулу „малог Париза”. У хотелу „Атена палас” два странца су водила занимљив разговор. Један од њих био је мајор Бил Хадсон, војни аташе у британској амбасади, а други Штефан Цолер, мађарски Јеврејин, британски трговачки опуномоћеник за дрво, за регион источне Европе.


           СВЕ ЗА ТИТУЛУ НАЈЉУЋЕГ БРАТА




СЛАТКА ЕНГЛЕСКА ЧОРБА

Приметила сам да домаћи произвођачи сладоледа овог лета праве сладолед „zuppa inglese”, па ме занима какав је то сладолед јер никада раније нисам чула за њега.