Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот пише драме
МЛАДИЋ КОЈИ

           

У глуво доба ноћи зазвони младић на врата комшиници која живи на петнаестом спрату и замоли је да му допусти да преко њеног балкона ускочи у свој стан...


Том се ни раније није плашио висине...

„У деветнаестој години, Марта, изазовна девојка, нагну се над оградом на врху облакодера и видевши град како сија у ноћној светлости, обузе је вртоглавица...”

ако почиње славна приповетка италијанског писца Дина Буцатија –   „Девојка која пропада”. Дело је, разуме се, плод маште великог приповедача. Али, оно што је описао Буцати заиста се недавно догодило. Али не девојци, већ једном младићу. И он се није претворио у звезду у тренутку кад је дотакао тло – како је тврдио књижевник за своју јунакињу Марту. Треснуо је и повредио се. Међутим, остао је жив. Што је равно чуду.


Живот је бајка / Магдалена Абаканович
НА ПОЛЕЂИНИ

 
Као дете правила је мале дрвене змајеве и поклањала их пријатељима. Данас прави огромне љуштуре људских тела које као поклон даје њена држава

метности је потребан неко ко ће саслушати њене поруке, неко ко жуди за њом, неко да је попије, као вино – ако је другачије, смисао не постоји.
   Ма како се уметност опирала свакоме устројавању, Магдалена Абаканович у младости је спознала да је она производ људског духа и да није важно који се алат употребљава – боја и четка, оловка, длето, машина за писање, камера, клавир, виолина, компјутер… И да није важно да ли се црта, слика, ваја, тка, фотографише, снима, компонује, свира, пише… да би се поруке уметности послале.
    Магдалена Абаканович посветила је живот уметности. Њена средства су облик, боја, покрет, светлост… али и писана реч. Драгоцену лекцију о безброј лица уметности научила је на начин о којем би се, бирајући речи, могло казати да је био пун грубости и нетактичности.


Тешење сузама
ДОЂИ ДА ПЛАЧЕМО

         
                            

Да ли су клубови у које људи долазе да би плакали с онима које никада раније нису упознали мода или потреба?

„Плачи, ако не можеш ништа друго.” „Плачи, одмори се од бола.” „Плачи да те прође.” „Лако је плакати, тешко је заборавити.” „Не плачи сам, лепше је у друштву...”

ва последња, једна од изрека из чувене збирке „О плакању” Душана Радовића, наговештава нешто што се заиста догодило неколико деценија после настанка поменуте књиге. Схвативши да је боље плакати заједно, људи су почели да се удружују и плачу – у клубовима за плакање.
   Али, кренимо од почетка.
   Да ли је плакање уопште корисно?


Моћ доброг
ЗАЛОГАЈА

             

Мрежњача показује да ли нам се нека храна допада или не

уди задовољству срца према задовољству очију, писао је енглески филозоф Франсис Бекон. „Очи су прецизнији сведоци од ушију”, још пре Бекона тврдио је старогрчки мислилац Хераклит. Очи изгледа не варају ни када је реч о томе која нам је храна најмилија. Једноставним очним прегледом могућно је утврдити да ли нам се одређена намирница или припремљено јело допада мање или више. Односно, шта мозак на то каже.
   Само један залогајчић довољан је да покрене читав низ хемијских одговора чије су последице видљиве – на мрежњачи! То је закључак офталмолога објављен у међународном научном часопису на енглеском језику „Гојазност”.


СРЕМСКИ БРАНКОВИЋИ, ПОСЛЕДЊА СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА ДИНАСТИЈА
ЉУБАВ,



Потомцима најомраженије личности народног предања запала је најнезахвалнија улога у нашој повести. Да, слепи, у прогонству негују успомену на пропалу државу...

рпска средњовековна државност прошла је кроз разне етапе: од сјаја и раскоши за време Немањића, преко економски снажне, али ипак вазалне државе деспота Стефана Лазаревића, до агоније и смрти која се поклапа с временом владавине династије Бранковића, потомака гласовитог Вука Бранковића, једне од највећих жртава народног предања и колективне свести. Последњи владари из ове династије, након што су падом српске државе, јуна 1459. године, постали бескућници, након дугог лутања скрасили су се у угарском Срему, због чега ће и понети назив сремски Бранковићи.
    Како је опадала политичка моћ српске државе у средњем веку тако је, чини се, опадало и занимање каснијих нараштаја за ту епоху. Данас је број оних који знају за дела краља и цара Душана Силног (1331–1355) несумњиво вишеструко већи од броја оних који би могли да нам кажу коју реч о слепом деспоту Стефану Бранковићу или о његовом брату слепом Гргуру.


Hogar



Jeste li već čuli da...





...комеморацију поводом смрти Николе Тесле, 10. јануара 1943, директно је преносио Радио Њујорк


Ma šta kažeš


                  ПСИ НА ТАЛАСИМА



Pisali ste



ЛЕОНАРДОВО УПУТСТВО ЗА ЦРТАЊЕ

Волео бих да када завршим средњу школу упишем ликовну академију. Мислио сам да ћу током овога лета похађати неку сликарску школу, али од тога нема ништа. Имаш ли савет за мене како да увежбам руку?