3320 25. 9. 2015.
Моћ доброг
ЗАЛОГАЈА
Мрежњача показује да ли нам се нека храна допада или не
уди задовољству срца према задовољству очију, писао је енглески филозоф Франсис Бекон. „Очи су прецизнији сведоци од ушију”, још пре Бекона тврдио је старогрчки мислилац Хераклит. Очи изгледа не варају ни када је реч о томе која нам је храна најмилија. Једноставним очним прегледом могућно је утврдити да ли нам се одређена намирница или припремљено јело допада мање или више. Односно, шта мозак на то каже.Само један залогајчић довољан је да покрене читав низ хемијских одговора чије су последице видљиве – на мрежњачи! То је закључак офталмолога објављен у међународном научном часопису на енглеском језику „Гојазност”.
Мозак одговара на угодне надражаје, нарочито на укусну храну тако што ослобађа допамин, хемијску супстанцу која у централном и периферном нервном систему делује као неуротрансмитер. Допамин доспева и до мрежњаче и видљив је када је око изложено светлости.
екари уз Филаделфије подвргли су одређени број добровољаца електроретинографији, испитивању које бележи одговор мрежњаче на светлост. Најпре су испитивали оне који ништа нису јели. Затим су их послужили чоколадном тортом и погледали њихов мрежњачу. „Одговор” мрежњаче био је муњевит и снажан. Као да су пацијенти добили одређену дозу допамина.
Међутим, ништа се није догодило када је добровољцима који су учествовали у огледу понуђена чаша воде или залогај броколија. За научнике то је био довољан доказ да можда постоји веза између ослобађања допамина у мозгу и у мрежњачи. Иако се истраживања настављају, ови први резултати наговештавају да је одговор мозга могућно „прочитати” једноставним офталмолошким прегледом, не испитујући сам мозак.
ош једна занимљивост везана за очи и храну. Када смо гладни, јасније видимо речи које су повезане са храном од осталих речи. Та „моћ” настаје пре него што мозак има времена да испита податак који добија од очију. Одавно су научници утврдили да ум утиче на чула, али требало је решити загонетку да ли се веза успоставља чим очи „ухвате” податак, или часак касније, онда када мозак има могућност да обради осећајни садржај. А то је операција која захтева виши степен свести.На универзитету у Ници (Француска) извршен је оглед над гладним студентима. У заказани час стигли су потпуно гладни, а ручак им је одлаган неколико пута. Онда је половини ипак послужен богат обед. Затим су им свима на платну, у низу, приказане различите речи.
Четвртина речи означавала је храну. Свака реч задржавала се на платну тек делић секунде, недовољно да буде прочитана. После тога требало је да кажу које су речи запамтили, тако што су им предлагани синоними.
Као што се може закључити, они који су били гладни лако су погодили речи које су означавале храну, премда су биле сувише брзо приказиване да би заиста биле упамћене. Чини се да је невероватно колико брзо људи успевају да уоче оно што им је потребно. То је оно што разврстава многобројне податке које добијамо сваког тренутка и олакшава нам живот, закључак је научника из Нице.
Аутор:
M. O. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
