3320 25. 9. 2015.
Живот пише драме
МЛАДИЋ КОЈИ
У глуво доба ноћи зазвони младић на врата комшиници која живи на петнаестом спрату и замоли је да му допусти да преко њеног балкона ускочи у свој стан...
Том се ни раније није плашио висине...
„У деветнаестој години, Марта, изазовна девојка, нагну се над оградом на врху облакодера и видевши град како сија у ноћној светлости, обузе је вртоглавица...”
ако почиње славна приповетка италијанског писца Дина Буцатија – „Девојка која пропада”. Дело је, разуме се, плод маште великог приповедача. Али, оно што је описао Буцати заиста се недавно догодило. Али не девојци, већ једном младићу. И он се није претворио у звезду у тренутку кад је дотакао тло – како је тврдио књижевник за своју јунакињу Марту. Треснуо је и повредио се. Међутим, остао је жив. Што је равно чуду.Пасти са петнаестог спрата солитера, а преживети! Управо то се десило Тому Стилвелу, двадесетогодишњем Енглезу који се овог лета нашао о Окланду на Новом Зеланду. У граду је боравио извесно време, на некој врсти радног одмора.
Стилвел је заправо случајно, а не намерно, пао с балкона своје комшинице која живи тачно изнад њега. Он на четрнаестом, а она на петнаестом спрату! Све се десило брзо, неочекивано и, изнад свега, у одсуству расуђивања. У два сата ноћу – између суботе и недеље (15–16 јун) – неко је зазвонио на врата двадесетосмогодишње Џералдине Баутиста. Ко ли је? – помислила је Џералдина. Она иначе живи сама. Кроз „шпијунку” је видела младића, Енглеза, који се недавно доселио у њихову кућу. Деловао је уљудно. Одлучила је да му отоври...
споставило се да је изгубио клучеве. Није могао да уђе у стан. А био је уморан. Како да дочека јутро напољу? И? Шта би било најприродније? Да замоли комшиницу да преспава на неком помоћном лежају, будући да му је отворила врата...Међутим, не! Он је самоуверено рекао како само тражи дозволу да се са њеног балкона на петнаестом спрату спусти на свој балкон, на четрнаестом. Јер, врата терасе била су отворена! Тога се добро сећао.
остоје тренуци неурачунљивости, који увек представљају опасност за сваког човека. Још је опасније када истовремено обузму више особа. Управо тако нешто догодило се Џералдини и Тому. Као омађијана – а можда је била само поспана – Џералдина је кренула према тераси свога стана. А Том за њом. Иако је приметила да је „веселији” него што би требало, чинило јој се да се ипак добро држи на ногама. Све је заправо било као у неком сну. У сваком случају, господин Стилвел понашао се крајње учтиво. Та чињеница као да је онемогућила Џералдину да га одврати од намере да прескаче терасе и каже му: „Комшија, па шта вам пада на памет!? Ви сте пијани!”
Не. Она је отворила врата балкона.
„Ни на тренутак нисам помислила да ће заиста да скочи”, рекла је касније новинару Њузиланд хералда”. „У мојој глави било је све помешано. Али, једна мисао била је главна, а то је да ће му ваљда бити јасно да није могуће скакати с петнаестог на четрнаести спрат... То је ипак застрашујућа висина.”
Одлучни Том Стилвел као да није губио време. Приближио се гвозденој огради балкона. Комшиница га је гледала, нема и укочена од страха. Изгледало је као да Том ради нешто што чини свакодневно. Једноставно, прелази у други стан. Али одозго! Није га зауставила. Он се осмехнуо и, закорачивши преко ограде, рекао једнако учтивим гласом:
„Молим вас, дајте ми руку!”
Двадесетогодишњи Британац који је пао са петнаестог спрата, а чудом преживео, пре свега је – срећан човек
И, као нека месечарка, она му је пружила руку. Стисак је трајао само коју секунду. Онда је Џералдина с ужасом видела да младић пропада. Да лети ка земљи. Изгледао јој је као лист хартије. Приликом пада, поломио је кров суседне зграде, отприлике тринаест спратова ниже. Заправо, то га је спасло. Да није било крова те двоспратнице стропоштао би се право на бетон. Затворила је очи и почела да плаче. На известан начин, ипак је била одговорна.
екар Тони Смит из хитне медицинске службе „Сент Џон” у Окланду рекао је да се постотак преживљавања при паду повећава уколико особа „уз пут” поломи неку површину.„Међутим, да преживи неко ко падне с оволике висине, заиста представља чудо” – изјавио је др Смит новинарима.
Јер, испоставило се да је осим неколико лакших унутрашњих повреда, Том Стилвел поломио само неколико костију. После указане помоћи по доласку у болницу, овај младић из Брајтона пробудио се из несвести и разговарао са лекарима. А лекари су у неверици вртели главама и оценили да је његово преживљавање било „крајње необична ствар”.
Какав срећник!
Све окландске новине и телевизијске станице извештавале су о овом невероватном догађају, а то су касније пренеле и друге новинске агенције. И Томови пријатељи имали су шта да кажу. Пре свега, да је попио више него што је могао да поднесе, будући да је веома „осетљив” на алкохол. Сви су тврдили једно: Том је срећан човек.
Вест је потом привукла пажњу и америчке медицинске јавности. Јер, пад и преживљавање Тома Стилвела ипак је био својеврсни феномен, тачније – чудо.
„Питам се на шта ли личи кров двоспратнице у који је Стилвел ударио прликом пада?” – упитао се доктор Николас Кман, професор ургентне медицине у Охају (САД), коментаришући догађај. „Једноставно, није могућно да неко преживи пад с толике висине!”, додао је.
Вишеспратница у Окланду са које је пао
ећ пад са четвртог спрата подразумева готово неминован смртни искод. А испоставило се да је Стилвел повредио врат, леђа и сломио ручни зглоб. Битно је, наиме, који део тела први удара о земљу, као и каква је подлога, колика је тежина особе која пада. Разуме се, боље је пасти на траву него на бетон. Уколико неко пада са дрвета, најсрећнија могућност јесте да га задрже гране. Такође, врло је опасно ако особа падне на ноге. На тај начин ће свакако поломити пете, али и озледити доњи део кичме, можда толико да више неће бити моћи да хода...Подаци говоре да кроз прозоре и са балкона најчешће падају стари људи и деца кад измакну пажњи онх који би требало да брину о њима. Наравно, деца преживљавају чешће. Премда, треба имати у виду да људи нису створени да падају ни из приземља, ни с првог ни с другог, а камоли петнаестог спрата. Реч је о недопустивом понашању. Стога, опрез! Занимљиво је да је истог дана, у другом удесу, када је Том Стилвел доживео несрећу, други британски туриста знатно теже повређен када је у Шпанији пао са трећег спрата.
Прошлог лета у Бостону (САД) са деветнаестог спрата пала је мачка по имену Шећерко. Сладак живот чека Шећерка и даље. Мачка је преживела. Можда зато што је пала у високо грмље. Посла пада, како су објавили листови, Шећерко се тетурајући вратио кући. Поново на деветнаести спрат. За разлику од Тома Стилвела који сада живи свој други живот, Шећерко није попио ниједну кап алкохола. Можда му се само завртело у глави када је с толике висине погледао кроз прозор.
Аутор:
М. О. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
