Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Живот овог славног брачног и књижевног пара, испуњен бучним забавама, плесом, ритмом џеза и потоцима пића, постао је симбол епохе „лудих двадесетих” година. Али, само на први поглед – друга страна медаље крије многе мрачне тајне

ада се после не баш успешног школовања на Универзитету Принстон добровољно пријавио за одлазак у рат, двадесетдвогодишњи Френсис Скот Фицџералд смештен је у војни камп у Монтгомерију у Алабами. Није ни слутио да ће се те 1918. године Први светски рат завршити и да ће уместо одласка у „акцију”, на подијуму за плес срести жену свог живота. На први поглед заљубио се у лепу Зелду Сејр, у којој је препознао неустрашиву хероину из својих прича.


Мит о духу девојчице који наводно вековима живи у подруму дворца Монтебело некога плаши, другога растужује, а трећег наводи на помисао колико људи могу да буду неправедни и окрутни...



во је прича страве и ужаса. Стога, ко је плашљив, требало би можда одмах да одустане! Или не, будући да је реч о легенди. А легенде, као што је познато, нису увек истините. Тачније, њихова „истинитост” више је у служби поруке, односно, наравоученија.
   Дакле, ова прича збива се у давна времена, на Апенинском полуострву. На месту где вам за леђима остаје обала регије Емилија-Ромања, довољно је да се попнете на неко од многобројних узвишења. Ту чак и данас влада потпуни мир. С висине од 436 метара, Монтебело, утврђење недалеко од чувеног Риминија, благонаклоно надгледа околне долине.


                                                     
Ако је нека риба за риболовачке приче, онда је госпођа „штуја” за роман, од историјског до фантастике

удско око не може да уочи покрет штуке! Ако сте у прилици, притајени негде над водом, да умотрите у бистрој или барем нешто прозирнијој води, при обали, у хладу, госпођу „штују” како, искошена нагоре, злокобно устремљене главе, чекајући плен, једва приметно трепери перајима, па онда мало шушнете, тек да је покренете с места, угледаћете је, у магновеном трену, два или три метра даље, у истоветном положају. Оно између, штукино померање, нећете видети, јер нам мајка природа није дала тако брзо око. Док Јусејн Болт, „најбржи момак у својој улици”, а успут и у свету, претрчи сто метара за непуних десет секунди, штуки је за то растојање, и то, пазите, у води, много гушћој од ваздуха, потребно мање од једне секунде. Да, научници су израчунали: штука се, на кратким стазама, баца на недужну рибицу или жабицу, а и на све друго што јој се учини јестивим, брзином од 11 метара у секунди!

                  
Да ли сви треба да плаћају ауторска права када певају чувену рођенданску песму „Happy Birthday To You” или је она нека врста јавног добра?



еч је о једној од најславнијих песама на свету. Можда о најчешће певаној. Јер, број извођења тешко је тачно утврдити, будући да је певају не само јавно, већ и приватно. Некада само на уво. Многи су је чули, певали, уз њу се веселили... И одмах затим дували свећице на торти! Говоримо о чувеној рођенданској песми „Happy Birthday” – „Срећан рођендан”. Осим непознатих, невештих извођача, ова стара песма имала је и славне тренутке. Сетимо се само глумице Мерилин Монро која је певала америчком председнику Џону Кенедију 19. маја 1962. године. Заиста незаборавна музичка честитка!


Мало је познато шта се све догађало после Првог светског рата на нашим просторима где су живели Албанци



ондонски пакт закључен је 1915. године, у јеку Првог светског рата, између Француске, Велике Британије и Русије, с једне, и Италије, с друге стране. Како би се Италија приволела да уђе у рат на страни Антанте, између осталог јој је обећан највећи део југословенске обале, а у Албанији Валона и острво Сазено, с великим залеђем. Ово присуство Италије на Балкану било је велика брига за младу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, поготово када је на самом крају рата Италија запосела целу Албанију.



... град Чачак данашње име добио је 1408. године, а пре тога се звао Градац

... после победе над Османским царством приликом опсаде Беча 1683. године, Турци су пољског краља и војводу од Литваније Јана III Собјеског (1629–1696) назвали Лехистански лав


                МИРОСЛАВ НА ВРХУ


АЈМО НА ПЛАЖЕ