Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Њено величанство - МАСЛИНА
СВЕТО



Читава средоземна цивилизација, било која вера да је у питању, ослоњена је на једно дрво

едно од омиљених упозорења туристичких водича у данашњој Грчкој тиче се поштовања које се испољава према маслиновом дрвету. У упозорењу, које је мешавина анегдотског и домишљатог, туристима се саветује да је боље да ударе шамар грчком полицајцу, него да буду ухваћени како ломе грану маслиновог дрвета. Остављајући по страни веродостојност оваквог савета, долазимо до становишта о значају маслине у грчкој и, шире узевши, средоземној цивилизацији.


СВЕ РИБЕ СРБИЈЕ -
СКОБАЉ


                                                      
Ко лови рибу на пловак, зна да у нашим водама нема мушичавијег и ћудљивијег рибљег створа од скобаља.

то се њега тиче, једног дана не знате шта ћете са уловом, а другог вам се чини да је на месту где сте јуче ловили преко ноћи пала водена неутронска бомба, рибе ни од репа ни од корова. Понекад прођу недеље и месеци у ишчекивању да скобаљ проради, а када се то коначно деси, и мобилни оператери постану загушени порукама: „Прокинуо скобаљ, шта чекаш, долази!”, почиње луди плес. Будући да се у рекама Србије – упркос климатским променама, масовном изловљавању, хемијском загађењу и свим осталим чумама и пошастима, укључујући и неизбежне најлон кесе које висе са грана приобалног дрвећа, вијорећи се као тужне заставе нашег свеопштег немара и еколошке (не)свести – популација скобаља неком лудом срећом никако не смањује, та риба је, уз неизбежну бабушку, најчешћи плен овдашњих спортских риболоваца.


Благо ономе ко има сестру и паметнијег брата
ПРВОРОЂЕНИ СУ



Родитељи сву бригу време и пажњу усредсређују на прворођено дете и зато је оно у извесном смислу повлашћено, док млађи имају другу могућност...

маш утисак да је твој старији брат некако вештији, или чак паметнији од тебе? Пробија се кроз друштво лако и неосетно, успоставља везу с вршњацима као од шале, сналази се у школи као да је рођен у учионици, наставнике мота око малог прста... А ти? Осећаш да сјајиш далеко слабијим сјајем.   Можда си у праву, премда то напослетку није пресудно у животу. Уколико је истина све што ти се чини у вези са старијим братом, знај да није твоја кривица. Постоје научни докази који потврђују да старија браћа доиста могу бити у извесној предности над млађом.


Све Вердијеве љубави
ПЕПИНА И ЛАБУД



После тужне младалачке љубави и брака са кћерком свог покровитеља, Ђузепе Верди нашао је животну сапутницу у оперској певачици која му је до краја живота остала привржени пријатељ

итатељка „Забавника”, иначе љубитељка оперске музике, у писму које је недавно послала нашој редакцији, тражи објашњење зашто је славни оперски композитор Ђузепе Верди понео надимак Лабуд из Бусета? Зашто лабуд, пита нас Ивана? Јер, лабудови нису славуји! Напротив, испуштају глас сличан крештању.   У случају Ђузепа Вердија, надимак Лабуд наводи на складност, отменост, истанчаност и лепоту музичког стила који је неговао. Зато су исти надимак имала и друга двојица оперских великана – Белини и Росини. Осим тога, према народном веровању, лабуд, који доиста није обдарен лепим гласом, неколико часака пре него што ће угинути испушта предивне тонове, својеврсну опроштајну песму. Ко једном чује лабуђе „збогом”, никада га не заборавља. Дакле, онај који пише лепу музику за глас каква се ретко може чути, добија надимак – Лабуд.


Упитник „Мој херој”
Добросав Боб Живковић, илустратор



1. Ко су били хероји Вашег детињства и младости?
Прво је био, наравно, Тарзан – господар џунгле! А онда су кренули:
Моја Баба – јер нико није умео и нико још дан-данас не уме као она да направи гозбу од једног прженог јајета, са све оном жутом „чипком” около беланца.
Мој Деда – јер је увек знао шта је добро а шта зло, и успео да ме томе научи.
Мој Тата – јер је био храбрији од свих, ма колико био велики мрак.
Моја Мама – јер је била паметнија од свих.
Моја Сестра – јер ме је бранила од свих (што и дан-данас ради).
Мој друг Милоје – јер је смео да се дружи са мном кад нико други није смео.
Кинг Конг – јер је био сам против свих.


Живот и прикљученија Јосифа Панчића
8 ХАЈДУКА И БРАДАТИ



Био је лекар, ботаничар, зоолог, геолог, агроном, полиглота седам светских језика, професор, ректор, потпредседник Народне скупштине, председник Српске краљевске академије, а уз све то добар певач и свирач флауте



ада је маја 1846. године, са 32 године, дошао у Србију, у Београд, по наговору Вука Караџића и поднео захтев за лекарску службу у Ужицу, изазвао је сумњу и подозрење тадашњих власти. Чекајући на одговор власти, Панчић обилази околину Београда, пење се на Авалу, проучава биљке и прикупља материјал за свој хербаријум. Београд је тада имао свега 14.000 становника и понашање младог лекара није могло да остане незапажено. Министар (попечитељ) унутрашњих дела Илија Гарашанин, а у време владавине кнеза Александра Карађорђевића, оклевао је да одговори на његову молбу, сумњајући у честитост намера младог доктора наука који, уз то, говори неколико светских језика.


Hogar



Jeste li već čuli da...

                          
... плодови бруснице садрже минерале, витамине А и Це, калцијум и биљна влакна


Ma šta kažeš


                      ЛИФТ ЗА ПСЕ




Pisali ste


МАЛА РИБА, ЗДРАВ ОБРОК

Желео бих да сазнам нешто о морској риби инћун.