3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
ЛИФТ ЗА ПСЕ
Предузеће за производњу лифтова из западног Јоркшира, у Енглеској, примило је необичну наруџбину – да по посебним мерама направи лифт за три пса. Љубимци Мили, Пипа и Хајди већ су у годинама и имају муке са стрмим степеништем у кући. Лифт је прикачен за степениште, а љубимци се одлично сналазе, чак су научили да треба да га користе један по један.
КЊИГА ЗА УСАМЉЕНО ОСТРВО
Често људи којима се нека књига много свиђа кажу да би је за читав живот узели и носили са собом чак и на усамљено острво. Када су познатог америчког писца јерменског порекла Вилијама Саројана (1908–1981) једном упитали коју књигу би понео на пусто острво, без оклевања је одговорио:
„Мали уџбеник за пловидбу. Приручник за грађење чамаца и технику једрења”.
ТАЧНО У ДЕВЕТ!
Аустроугарски композитор оперета Франц Лехар (1870–1948) једном је у својој кући у Бечу примио позив да посети породицу богатог суграђанина. У позиву је било написано:
„Моја жена ће свирати ваше композиције, моја кћи ће их певати, а затим ћемо, у девет сати, вечерати.”
Лехаров посилни је однео овај његов одговор:
„Бићу код вас тачно у девет”.
МАЈСТОР И ЊЕГОВО ВРЕМЕ 
Британски сликар Џејмс Вислер (1834–1903) једном је по наруџбини насликао неког богаташа. Овај, међутим, није хтео да плати, па је дошло и до суда.
„Зашто нећете да платите?”, питао је судија. „Зар слика није добра?”
„Не, господине судијо, све је у реду, само ми не иде у главу да том човеку морам да платим за рад на који је он утрошио једва пола сата.”
„Мајсторе”, обратио се потом судија сликару, „хоћете ли нам рећи колико сте сати радили на портрету?”
Сликар се за тренутак замислио и одговорио:
„Четири сата... и тридесет година.”
Захваљујући том одговору, Вислер је добио парницу.
РАХМАЊИНОВЉЕВО ПАМЋЕЊЕ
Познати руски композитор и пијаниста Сергеј Рахмањинов (1873–1943) имао је изузетно добро музичко памћење. Био је у стању да упамти и одсвира дугачке музичке композиције које је чуо само једанпут. Знајући то, његов учитељ Сергеј Тањејев (1856–1915), композитор и директор Конзерваторијума у Москви, хтео је да се нашали са својим пријатељем Александром Глазуновом (1865–1936), композитором, пијанистом и директором Конзерваторијума у Санкт Петербургу. Једном приликом Глазунов је најавио посету код Тањејева да би му одсвирао своју управо компоновану симфонију, коју још ником није показао. Тањејев је пре доласка Глазунова сакрио Рахмањинова у своју спаваћу собу (Рахмањинов је тада још био ученик Конзерваторијума).
Пошто је Глазунов одсвирао симфонију, Тањејев је увео Рахмањинова као другог госта. Он је одмах сео за клавир и одсвирао Глазуновљеву симфонију. Глазунов је био пренеражен док му колега није открио у чему је ствар.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
