3320 25. 9. 2015.
Благо ономе ко има сестру и паметнијег брата
ПРВОРОЂЕНИ СУ
Родитељи сву бригу време и пажњу усредсређују на прворођено дете и зато је оно у извесном смислу повлашћено, док млађи имају другу могућност...
маш утисак да је твој старији брат некако вештији, или чак паметнији од тебе? Пробија се кроз друштво лако и неосетно, успоставља везу с вршњацима као од шале, сналази се у школи као да је рођен у учионици, наставнике мота око малог прста... А ти? Осећаш да сјајиш далеко слабијим сјајем. Можда си у праву, премда то напослетку није пресудно у животу. Уколико је истина све што ти се чини у вези са старијим братом, знај да није твоја кривица. Постоје научни докази који потврђују да старија браћа доиста могу бити у извесној предности над млађом.Ново истраживање обухватило је више од две стотине педесет хиљада младих људи који су подвргнути тестовима за утврђивање коефицијента интелигенције. Испоставило се да су старија браћа интелигентнија. Међутим, биолошки разлози уопште нису пресудни. Разлог лежи у васпитавању првог детета. Истини за вољу, то је тако, гледано у просеку. Појединачно, ствари могу да буду сасвим другачије.
Васпитани првенци,
запостављени млађи
Дакле, истраживачи из Осла, престонице Норвешке, показали су да опште уверење како су старија браћа паметнија има и научни доказ. Професор Петер Кристенсен (наглашава да је он млађи брат), упоређивао је уз помоћ рачунара резултате тестова младића између 18 и 20 година. Било је чак две стотине педесет хиљада тестова. Испоставило се да IQ испитаника опада у односу на време рођења детета у породици. Првенци су најинтелигентнији, затим други, трећи и тако редом. Колико год деце да има. У просеку, интелигенција прворођеног надмоћнија је за 2,3 бода од интелигенције млађег брата.
Старији брат је често интелигентнији од млађег јер се његовом образовању посвећује
више пажње, али ће можда управо он пренети млађем стечено знање
Питање је да ли су другорођени и трећерођени мање обдарени, неспособнији за живот, рад и учење? То уопште није био циљ истраживања, тврди професор Кристенсен, а преноси најновији број италијанског научнопопуларног магазина „Фокус”. Редослед доласка на свет није пресудан у погледу интелигенције. Начин образовања детета, родитељски приступ одлучује које ће дете имати боље услове за интелектуални развој.
Прворођени су повлашћени. Њима родитељи посвећују више пажње и времена. Поред тога, улажу више и у њихово образовање. Не само што са старијим дететом тата игра фудбал, а мама му пева песмице, купују му се књижице, него, упркос новчаним недаћама, налазе начина да га уписују на разне додатне школе и течајеве – од музике, преко спорта, балета, до сликања, учења страних језика... Једина другорођена деца која имају исто тако висок IQ као прворођенчад, то су деца чија је породица доживела трагедију, па су родитељи, изгубивши старије дете, сву пажњу усредсредили на млађе.
Дакле, оно што чини разлику између коефицијента интелигенције старијег и млађег детета јесте заправо – васпитање. Бити васпитан и подучаван као првенац велика је ствар. Уједно и упозорење родитељима да се једнако опходе према свој својој деци. Уколико старији син није волео музичку школу, не значи да ће и млађи имати нешто против музике. И тако редом. Занимљиво је да се разлика у коефицијенту интелигенције повећава када је реч о породицама с више деце. Разлика између најстаријег и најмлађег (уколико породица има петоро деце) износи чак три бода! Родитељи треба да се стиде.
Има ко да брине и о млађима!
На сву срећу, нису баш само најстарија деца уживаоци најбољег породичног васпитања и не примају баш увек највећу пажњу. И најмлађи могу да буду посебни управо када је реч о интелигенцији и уживању у пажњи. Ево и примера. Најмлађа девојчица у породици од петоро деце, двогодишња Џорџија, привукла је пажњу челника Менсе, међународне организације која обједињује људе са изузетно високим коефицијентом интелигенције. Реч је о девојчици која је рођена и живи у Енглеској. На први поглед, она личи на сваку другу двогодишњакињу. Мало већа беба. Међутим, IQ те бебе износи 152. Односно, истоветан IQ Стивена Хокинга, чувеног физичара. Кад је напунила две године, умела је да броји, разликује разне нијансе боја. Научила је страни језик...
У њеном случају, родитељи свакако нису обраћали пажњу и водили рачуна да добије најбоље могуће образовање. Напротив. Једва су стизали да је пресвуку, нахране и томе слично. Само оно најосновније. У ствари, као што већ наслућујете, најзаслужнија за Џорџијино високо образовање и памет била су њена старија браћа! Једноставно речено, расла је у окружењу где су сви осим ње били ђаци. Сви су нешто учили и радили. Да би је ућуткали и како им не би сметала, узимали су је крај себе и тако се она нашла међу књигама... Изгледа да је то Џорџију подстакло да тражи све новија знања из различитих области.
Маме, рађајте деци сестре!
А имати сестру, то је такође посебно преимућство. Сестре нам помажу да ведрије проживимо детињство, показују истраживања спроведена на одсеку за психологију универзитета Алстер у Северној Ирској. Током огледа који је обухватио 570 младића и девојака између 17 и 25 година, требало је утврдити одређене особине личности тих младих људи. Између осталог, и њихов однос према будућности. На видело је изашло следеће: младићи и девојке који имају сестре уравнотеженије су личности и њихов однос према будућности знатно је ведрији. Они успостављају отвореније односе у породици, али и с пријатељима.
Тај благотворни утицај сестара крије се у њиховој способности да отворено и без устезања искажу осећања. Такав став успева да натера и дечаке, односно младиће да се опуштеније понашају, да лакше покажу шта осећају. Сестре подстичу „кружење емоција у природи”, да се сликовито изразимо. Спремне да увек причају о осећањима, својим, као и осећањима других, девојчице и девојке извор су комуникације у породичном гнезду. С времена на време, неко због тога полуди, јер помисли да сестре стално откривају тајне. Тада породични проблеми излазе на видело. Стога је њихов утицај од велике важности управо када наступи „криза” у породици. У случају развода родитеља да и не говоримо. То је тренутак када деца задржавају у себи сва питања на која не знају одговор, као и све страхове. Поред тога, ту је и важна улога сестара у будућности, коју је савршено објаснио Душко Радовић написавши:
„Маме, рађајте деци сестре! Сестре постају тетке, а тетке су најлепши, незамењиви дар сваком детињству.”
За брата је благотворно да има сестру – оне својом отвореношћу улепшавају браћи живот
А шта бива с јединцима? Јединци су упијачи породичне напетости, али и љубави. Они немају с киме да се удруже или заједнички супротставе, или бар питају. За њих је зато најважније да одмалена стално успостављају везу с другом децом. Да буду у друштву својих вршњака како би стекли пријатеља који би могао да им буде као брат или сестра. Да науче да деле све, а што је најважније – осећања. То је оно чему се науче они други који имају браћу или сестре. Да деле пажњу родитеља јер родитељи нису само њихова лична својина, једина блиска бића која ће икада имати.
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
