Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



МАЛА РИБА, ЗДРАВ ОБРОК

Желео бих да сазнам нешто о морској риби инћун.
ЈОВАН   Нови Сад  


Инћун или европски инћун, Engraulis encrasicolus, сврстава се у ред ситних морских риба. У неким приморским крајевима у нашем окружењу зову је и бргљун или брфун.
Нарасте највише до 20 центиметара, живи у јатима, на дубинама до 400 метара. Изгледом и бојом коже подсећа на сардине. Ипак, знатно је краћи и виткији, шиљатије главе и крупнијих очију. По леђима је зеленкастоплаве боје, а по стомаку светле, готово беле боје. Храни се планктоном, мада је и сам храна свим морским грабљивицама. Природњаци кажу да му је животни век око три године. Лови се мрежама пливарицама. Настањује воде источних делова Атлантског океана, од југа Норвешке па све до југа Африке, има га у целом Средоземном мору, као и у Јадранском, Црном и Азовском мору, а у мањем броју и у Балтичком мору.



   Инћун је веома укусна ситна плава риба, изузетно цењена у гастрономији и заступљена у многим кухињама света. Препоручује се као здрава храна због обиља беланчевина високе биолошке вредности, великог садржаја здраве масти, посебно омега-3 масних киселина, које снижавају ниво холестерола и триглицерида, гвожђа, фолне киселине и витамина, поготово витамина Бе12 и витамина Де, који поспешује искоришћење калцијума, као и минерала који јачају кости.
   Ова риба може да се припреми на много начина, а право је освежење на посној трпези. Сезона свежих инћуна почиње у априлу и траје до јула, али доступни су током целе године конзервирани у уљу, усољени, маринирани у сирћету, сушени, димљени. Инћуни у уљу тамне су боје и јаког укуса, па се зато додају тесту, пицама или сендвичима.

ЗВУК ЗУНЗАРЕ

Зашто јасно чујемо зујање инсеката док лете?

ВУК
Мрчајевци

Брујање или зујање инсеката је шум, односно звук који производе крила у убрзаном покрету. Постоји разлог због кога се зујање муве зунзаре, на пример, чује врло јасно, а потиче од начина на који инсекти иначе лете. Њихова крила су „закачена” за грудни кош, а он је веома савитљив, тако да се лако помера и извија. За свако грчење мишића потребно је да инсекат удвостручи број удара крилима.


   Тако се с повећаним бројем удара крила појачава и звук лепета. Осим удара крила, и грчење грудног коша производи извесно зујање.

КАКВА БАБА – НАЏАК БАБА

Недавно сам чула израз „наџак баба” и претпостављам да означава свадљиву и злу особу, али никако не могу да докучим и објасним шта значи реч „наџак”. Молим вас, објасните ако знате.

СНЕЖАНА
Кладово


Водећи се правилом да за сваку реч и израз постоји објашњење, завирили смо у збирку књига „Популарна лингвистика” издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада и, у оној под називом „Зашто се каже?” Милана Шипке, нашли одговор, а потом и потврду за њега у „Речнику” Српске академије наука и уметности.
   Кад се каже „наџак баба” мисли се на злу, џангризаву и свадљиву, првенствено женску особу. Понекад се користи и израз „наџак чељаде” или само „наџак”. То су стари и сликовити народни изрази за лошу, језичаву и свадљиву жену, али и за сваку особу незгодне нарави.
   Реч „наџак” турског је порекла и у ствари је назив за старинско, већ заборављено хладно оружје. То је била нека врста буздована који је имао дугачку дршку на којој је с једне стране била оштра секирица а с друге маљ, односно чекић. Наџак се користио у борби, али њиме је могло и грубо да се теше, цепа, а, када је било потребно, и копа. Дакле, било је то оштро и убојито и оружје и оруђе.
   Спајањем речи „наџак”, у наведеном значењу, и речи „баба”, у погрдном значењу, настао је у нашем народу израз за оштроконђу која својим језиком, односно речима, сече и удара као наџаком.

БОШКАРИН

Можеш ли да напишеш нешто о истарском говеду познатом по називу бошкарин?

ЛУКА
Краљево




Истарско говедо или истарски подолац, баш како име и казује, ретка је, аутохтона врста говеда које се од давнина узгаја у Истри, приморском делу Хрватске. Познато је и по називу бошкарин, али и као бакин, мандула, сиво, истро, срнела.
   Припада групи крупних говеда. Волови достижу висину око 150 центиметара у гребену и тежину од 1100 до 1300 килограма, док су краве нешто ниже и ситније, високе су од 135 до 142 центиметра у гребену, и тешке углавном око 900 килограма. Боја длаке је светлосива до бела, с прелазима на тамније нијансе. Телад на свет долази прекривена црвенкастосмеђим крзном.
   Једно је од обележја Истре и помиње се у књижевности и музици, приказује у ликовним делима, а у новије време користи се као симбол истарског туризма. Све до средине 20. века ово говече било је распрострањено у великом броју на подручју целог полуострва, као и на острву Крку, али се број грла знатно смањио осамдесетих година прошлог века. Пре двадесетак година, захваљујући запосленима у Савезу узгајивача истарског говеда, који раде на заштити и очувању преосталих грла, број бошкарина се са неколико стотина грла попео на више од 2500.
   Мирне нарави, некада је, као радна животиња, служио за орање и вучу, али и за исхрану. Од овог говеда спремају се изузетно укусни гурмански специјалитети, национална истарска јела од говедине и тартуфа и производе надалеко познате сухомеснате прерађевине.