3320 25. 9. 2015.
Упитник „Мој херој”
Добросав Боб Живковић, илустратор
1. Ко су били хероји Вашег детињства и младости?Прво је био, наравно, Тарзан – господар џунгле! А онда су кренули:
Моја Баба – јер нико није умео и нико још дан-данас не уме као она да направи гозбу од једног прженог јајета, са све оном жутом „чипком” около беланца.
Мој Деда – јер је увек знао шта је добро а шта зло, и успео да ме томе научи.
Мој Тата – јер је био храбрији од свих, ма колико био велики мрак.
Моја Мама – јер је била паметнија од свих.
Моја Сестра – јер ме је бранила од свих (што и дан-данас ради).
Мој друг Милоје – јер је смео да се дружи са мном кад нико други није смео.
Кинг Конг – јер је био сам против свих.
2. Шта је за Вас данас дефиниција хероја?
Ко сме да заплаче.
Ко сме да први позове кад смо посвађани.
Ко сме да погледа кад сви зажмуре.
Ко сме да каже да се плаши кад су сви као храбри.
3. Да ли лично познајете неког за кога бисте могли да кажете: то је мој херој, и зашто?
Уууу, ја сам као лепак за хероје... знам их цео чопор!
Знам Милана који је, и поред мене, успео да порасте и да пази на мене.
Знам Весну која пише цео „Забавник” само за мене.
Знам Мацу која гаји тигрове.
Знам Уну која гаји вукове.
Знам Бобана који је сам увео целу научну фантастику међу Србе.
Знам Пеђу који ме трпи 100 година.
Знам Пеђу који је 100 пута бољи од мене.
Знам Каћу која све зна.
Знам Ивана који још више зна.
Знам Маје које нас све трпе.
Знам Јацу која има све ненаписане књиге за децу у малом прсту и бар десетак написаних на папиру.
Знам још гомилу Влада, Ана, Љиља, Мира, Марина, Миша, Саша и свако од њих има више срца, више мозга и више живаца него што ја имам, свако од њих може да уради нешто што ја никада не бих умео, и свакоме се дивим.
4. Која је најважнија особина хероја у данашњем добу?
Нисам сигуран која је особина најбитнија. Једна је да се превари судбина, да урадиш више него што је могуће, скочиш даље него што су ти одредили, одеш даље него што је ико мислио да можеш.
Друга особина је храброст. У свему, па и да си сам и уплашен кад су сви други храбри у гомили.
5. Да ли су прави хероји довољно заступљени у медијима и, ако мислите да нису, коме се, уместо њима, поклања пажња?
Медији су циркус. У циркусима су кловнови и акробате, звезде и звездице. Хероји се рађају у шапату, у причама, у порукама. Хероје праве људи, а не медији. Шта год да медији смишљају да би продали своје детерџенте и емисије, прави хероји се сваког дана рађају ту поред нас, у суседном улазу.
6. Како постати и остати херој и како живети животом хероја?
Тај део је проблематичан. Херој мора да делује у илегали. Као твој пријатељ, као мама, тетка, другарица. Ако не пристане на то, онда мора да обуче дречаве хеланке, преко њих гаће, преко лица чарапу а на леђа ћебенце. Лакше је бити један од нас.
7. Водимо ли довољно рачуна о својим херојима?
Ваљда не, зато и јесу хероји. Да им је све лепо и лако, да их пазимо и мазимо, да имају и шофере и виле и топли оброк и дневнице – не би се звали „хероји” него „политичари”.
8. Да ли сте Ви били нечији херој?
Ја себе много добро знам, па се плашим тога. Ако је тако, сигуран сам да тамо негде има неки мали падобранац коме је његов херој НАЈГОРИ ПАДОБРАНАЦ НА СВЕТУ... тамо негде је једна очајна балерина, тужан басиста... У много ствари сам најгори, па сам испрепадан. Плашим се да су сви моји хероји били много бољи од мене, а и не пада ми на памет нити да облачим хеланке, нити гаће преко њих... нити чарапу на главу...
9. Да ли су нам данас потребни хероји и зашто?
Свако доба има своје хероје. Ако вам не требају хероји, то само значи или да сте остарили или да сте укључили телевизор. Свеједно, у улазу до вашег једна мама управо постаје херој неком клинцу.
10. Ваша порука...
Будите неком херој, обрадујте некога (не морате носити хеланке, можете и хулахопке)
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
