Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – Ђузепе Арчимболдо
МАЂИОНИЧАР



Радећи портрет цара у чијој служби је био, уместо носа насликао је крушку! А цар га је наградио племићком титулом

ндре Бретон, француски песник, теоретичар надреализма и писац првог Надреалистичког манифеста, сматрао га је зачетником надреализма. Салвадор Дали, шпански надреалистички сликар, један од најзначајнијих уметника 20. века, назвао га је оцем надреализма.  Необично је да „зачетник” и „отац” надреализма Ђузепе Арчимболдо у време настајања надреалистичког покрета, двадесетих година прошлог века, више од три стотине година није био међу живима.


С оне стране вероватног
ПУТНИЦА



Кратки филм из 1938. године показује девојку која разговара држећи у руци мобилни телефон!?

           

асмејана девојка корача у друштву вршњакиња. Већ на први поглед јасно је да је врло весела. Диван сунчан дан. И још нешто: девојка која се види на кратком филму прича мобилним телефоном. Бар се тако чини. После неколико секунди прекида разговор, односно везу. Убрзо се филм завршава.
И? Шта је ту чудно?


СВЕ РИБЕ СРБИЈЕ – КЛЕН
НАОЧИТ МОМАК,

          
Клен је прелепа, упадљива и, строго узев, врло потцењена риба, наводно је пун костију, омета риболов племенитијих врста и није неки борац, веле за њега да је некако „крпаст” и тром. Све погрешно

а разлику од многих других риба, клен има само једно име, изузму ли се она крајње локална или метафорична, чије значење разуме тек неколико људи. Рецимо, некада давно, у неком скривеном кутку земље Србије звали су га – Ђокић. Ту причу испричао ми је наш приповедач Антоније Исаковић, једном кад смо, а много пута јесмо, разговарали о рибама и риболовној страсти. Тражио сам од њега прилог за антологију српских прича о риболову Читање воде и он је за ту прилику написао лепу причу под једноставним насловом „Риба”.


Нова стара игра
КО ПОБЕДИ...

                  

Ако су вам досадили шах или мице, можда је решење – манкала. Некада је била резервисана само за краљеве, а данас сви могу да је играју



анкала потиче још из доба неолита, мада неки истраживачи тврде да је постојала и раније. Код различитих народа различито се назива. Народ Догон из Малија назива ову игру једноставно – „и”, док је припадници народа Ашанти знају као „оваре”. У Обали Слоноваче називају је „авале”, у Анголи „мбау”, у Бенину „мадји”, у Конгу „мангола”, у Либерији „по”, у Судану „цхоро”, у Кенији „гуити”, а на Зеленортским острвима „банко орил”. Ипак, манкала је појам који антрополози користе како би означили групу сродних игара које се у различитим облицима играју у готово целој Африци, на Блиском истоку, у средишњој и југоисточној Азији, Северној и Јужној Америци. Реч манкала потиче из арапског језика (naqala – покретати) и упућује на кретање као основну радњу игре.


Оглашавање, занат све старији
ДАЈЕ СЕ НА

                

Подстицали су куповину разних ствари и услуга: амрела, чеза, фуруна, грамофона „који се смеју”, „чудотворних” помада, часова играња, прашкова против гамади, мртвачких сандука... Да ли је народ веровао да је све што се нуди „изврсне каквоће, врло трајашно и скоро бадава” и колико је преко реклама мењао своје навике?



стовремено са индустријализацијом, модернизацијом и настанком грађанског друштва у Србији, дошло је до развоја штампе и огласа. Новине су се у почетку штампале у Бечу, Пешти и Венецији, а власници и уредници борили су се за опстанак листова, како због новчаних неприлика, тако и због неблагонаклоног става Аустроугарске према тим издањима. Иако су крајем 18. века у европској штампи већ могли да се виде илустровани огласи, „Славеносербске вједомости” (1792–1794) и „Новине сербске из царствујушчег града Вијене” (1813–1822) имале су само књижевна „објављенија” (која се, осим крупнијег наслова, не разликују од других текстова). Међутим, чим се схватило да од грађанина треба направити потрошача и да огласи „раде” непрекидно, чак и кад се трговци одмарају, све је постало другачије...


Hogar



Јесте ли већ чули да



            


Ma šta kažeš


              КО СЕ БОЈИ ЛАВА ЈОШ



Pisali ste



БОЖИЋНЕ БИЉКЕ

Имам дванаест година и идем у седми разред. Сваког петка купујем „Забавник” и читам све текстове. Замолио бих те да ми кажеш нешто о биљци која се зове божићно дрво. Твој највећи, вечити обожавалац