3320 25. 9. 2015.
СВЕ РИБЕ СРБИЈЕ – КЛЕН
НАОЧИТ МОМАК,
Клен је прелепа, упадљива и, строго узев, врло потцењена риба, наводно је пун костију, омета риболов племенитијих врста и није неки борац, веле за њега да је некако „крпаст” и тром. Све погрешно
а разлику од многих других риба, клен има само једно име, изузму ли се она крајње локална или метафорична, чије значење разуме тек неколико људи. Рецимо, некада давно, у неком скривеном кутку земље Србије звали су га – Ђокић. Ту причу испричао ми је наш приповедач Антоније Исаковић, једном кад смо, а много пута јесмо, разговарали о рибама и риболовној страсти. Тражио сам од њега прилог за антологију српских прича о риболову Читање воде и он је за ту прилику написао лепу причу под једноставним насловом „Риба”.– Синовац – рекао ми је Антоније, тако ме је звао – знам шта ти треба. Написаћу ти нешто о Ђокићу.
– Ма не, чика Луле – тако сам ја њега звао – мени треба прича у којој се говори о рибама, а не о људима. Или о људима, поводом рибе и риболова.
– Па на то и мислим. Ђокић је био риба мог детињства. Тако смо звали клена.
– А зашто, могу ли знати?
– Ма, био је неки срески пандур, глуп, алав и подмитљив, прави правцати клен, главати стокилаш са великим устима, незасит. И тако је клен међу нама, тамошњим рибарима, постао и остао Ђокић.
Такав је клен у причи и у малој или великој (зависи како се гледа) риболовној митологији. Клена, тешко је увек одредити зашто, јер проценат истине варира од случаја до случаја, прати рђав глас. Каже се „лењ као клен”, „алав као клен”, „глуп као клен”, „млитав као клен” и све се то може потврдити или оповргнути, опет зависи како се и шта гледа. Једино је непроблематична његова прождрљивост и залетљивост на сваки мамац, вештачки или природни, овог или оног порекла. Чуо сам у ужичком крају како један мајстор за ту рибу каже: „Колико попаца – толико кленова”. Клен воли попца (цврчка) више од свега осталог и као махнит залеће се на главног глумца чувене басне „Цврчак и мрави”. До попца је лако доћи, под условом да му умотрите рупу.
Успете кап течног детерџента за прање судова (овде би могао бити простор за плаћену рекламу) и за минут или два, ето њега, неуморног певача, бежи од кужне поплаве.
лем, клен не бира. Можете га ловити на дословно све на шта се иначе лове слатководне рибе, а подразумева се да најрадије узима мамац који му је у природи најдоступнији. Ако се над реком, језером или потоком наднела каква воћка, дудиња, трешња, вишња, купина или бела шљива, слободно му то прво понудите. А можете га привући и редовним прихрањивањем, хлебом, кукурузом, комадићима глисте или шаком скакаваца, гундеља, кромпирових златица или дебелих белих црва из трулих стабала. Радо ће, када лови на површини, узети и вештачку мушицу, најчешће палмера или зулу, па потом воблера или ситнију металну варалицу, а не одолева ни ситној риби, филету, репићу, пуноглавцу, жабици, џигерици, сиру, пилећим цревима, брашњеним и мувљим црвима, усиреној крви, муви зунзари, обаду, оси, туларовој ларви, пијавици, раку, сланини, месном нареску, пужу, пешу и чему још све не, питајте сваког ко га лови, јер сваки рибар има за њега неку своју омиљену превару.
лен је прелепа, упадљива, и, строго узев, врло потцењена риба, наводно је пун костију, омета риболов племенитијих врста и није неки борац, веле за њега да је некако „крпаст” и тром. Све погрешно. Кленово месо бело је и врло укусно, и ако га припремите како треба (у чорби или пржено на масти, а не на уљу) кости нико неће спомињати. Уколико га ловите на нежни прибор и на танку струну, а не на уже за везивање бродова, пружиће вам истинско задовољство. Клен је ем лукав, ем радознао, и надмудривање с њим учини јутро или предвечерје на води магично испуњеним временом. Морате бити опрезни и што тиши, али пре свега ваља знати да на сваком појединачном станишту клен који га насељава има понеку посебност.Једно је, наиме, ловити клена из брзе и бистре воде, тамо где су му први суседи пастрмке, младице или липљани (све поменуте рибе, па и клен, кога су у древна времена звали свал, прождиру и своју и туђу млађ или икру), а друго када га, рецимо, ловите у мутњикавим, споротекућим равничарским рекама или у као стакло непомичним језерима, барама или шљунчарама. Клен насељава све те воде и сигурно је најприлагодљивија врста рибе из породице шарана. Његова даља рођака плотица, рецимо, воли само бистре воде, брат му од стрица јаз или протфиш радије се држи мирнијих, дубљих и ширих токова, дочим нећакињу бодорку никада нећете наћи у близини младице или пастрмке. А клен се подједнако добро сналази и у пастрмском ревиру, и у шљунковитим вировима поред мрене или скобаља, и у великим, моћним рекама. Када је сасвим мали, држи се јата, и како расте постаје све усамљенији. Крупан или капиталан клен обично је самац. Тај је стидљив, врло опрезан, умало не рекох мудар, јер да није такав тешко да би икада досегао величину коју свакако, уколико га уловите, треба овековечити фото-апаратом (опет простор за могућу рекламу).
а једном месту станује, на другом се сунча, на трећем се храни, као какав отмени, гиздави господин који поштује протокол. Клен је лепотан, без обзира на, хм, мало крупнију главу (отуд му латинско име). Има зелена леђа, бео трбух, сребрну крљушт и велика црвена пераја, а јавља се и у албино виду. Пребива у сенци, уз обалу и препреке, на дубљим местима где водени ток не носи прејако, сунча се у плићаку, у трави и међу растињем, а обично једе на изласку из вира, где врло пажљиво прати све што му вода нанесе. Клен, латинским именом Leuciscus Squalius cephalus – Cyprinidae, пари се и мрести поткрај пролећа, у воденим разливима или плићим и споријим водама, као шаран, када високорепродуктивне женке полажу стотине хиљада јајашаца врло лепљиве икре која се извали седмог дана по плођењу. Упркос прождрљивости не расте брзо, и некако је лаган, мада изгледа прилично робусно и тусто. Најкрупнији примерци немају више од 40-50 центиметара дужине и 3-4 килограма тежине. Распрострањен је у целој Европи, изузимајући хладну Скандинавију, а понекад, као и његова клета непријатељица штука, залази и у мање слана мора, попут Балтика. Кленова подврста, његов ситнији варијетет назива се кленић. Ловим га годинама, где год да се денем. Клен је експанзивна риба, има га свуда, али не подноси загађену воду. И ево до каквог сам искуства дошао, што не значи да понегде не важи сасвим супротно:
Клен реагује на промену водостаја, боље ради у доласку него у опадању или стагнацији воде, и боље при бистрој него при мутној води. Потребно га је ловити претраживањем, уколико не удари после неколико забачаја само ћете дангубити са сваким новим покушајем, дуже чекање нема смисла. Клен све види, наслути чак и сенку, а на бат јачег корака одмакне се од обале и после неког времена, када опет наступи мир, врати се да провери шта се то збило. Ако га уочите, а останете непримећени, не бацајте му удицу право пред уста, него метар или два испред, да му вода што природније нанесе понуђени мамац. Уколико се при ударцу не набоде на удицу сигурно ће, само останите мирни, што није лако, у следећем покушају поновити трзај. Када узме мамац дајте му времена да прогута, не реагујте пребрзо, него најпре удахните ваздух, сачекајте, с временом човек научи када је најбољи тренутак за контру. Свакако треба избегавати такозвана добра места јер су она најнападнутија, већ га треба тражити тамо где се најмање нада и где нема сећање на бол качења и спадања с удице, сигуран сам да клен памти дуже од других риба.
есту лова треба прилазити опрезно и мамац забацивати што даље од себе, тамо где знамо да јесте и тамо где нас не види. Клен ради у киши, а после ње рађе узима у површинском слоју, када се обично лове ситнији примерци. Иако доба дана није од пресудног значаја, треба га избегавати у подневним сатима, јер се тада сунча или вари јутарњи доручак. За врелих летњих дана најбоље га је ловити око изгревања сунца или у сумрак, док се под облаком или у хладнијим месецима може ловити током целог видела. Посебно ми је занимљива психологија кленовског јата које чине примерци средње, ловне дужине. Најпре се појаве два или три ситнија примерка, извиђача, и ако установе да је све у реду и да нема опасности прво ће ударити најкрупнији јер има прече право на храну (сила бога не моли!), затим још неколико све мањих и мањих, и онда слободно промените место.
Вах, кад се све сабере, излази да је лов клена врло динамичан, спортски, занимљив, јер захтева стално прилагођавање риби и води и јер се готово при сваком изласку на жељени сусрет с њим нешто ново уочи и научи.
Нема шта, наочит момак, тај Ђокић.
Аутор:
Михајло Пантић
Илустровао:
Mилан Туцовић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
