3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
БОЖИЋНЕ БИЉКЕИмам дванаест година и идем у седми разред. Сваког петка купујем „Забавник” и читам све текстове. Замолио бих те да ми кажеш нешто о биљци која се зове божићно дрво. Твој највећи, вечити обожавалац
ЂОРЂЕ ЛУКИЋ
Крагујевац
Претпостављамо да ниси мислио на новогодишњу, односно божићну јелку, зимзелено (украсима окићено) дрво, познати знак прославе зимских празника коју такође називају божићним дрветом. Знак божићних празника је и зеленика, божиковина, божје дрвце или чесмик. Латински назив ове биљке је Ilex aquifolium и она расте као жбун или, пак, ниско дрво. Листови су јој тамнозелени и трновито назубљени, с лица сјајни, с наличја тамнији. Цветови су ситни, бели, споља црвенкасти. Плод је округла, црвена коштуница. Дрво зеленике је тврдо, а када је свеже посечено, има благу зеленкасту нијансу. Божје дрвце је цењено за израду најфиније столарије, као и за интарзију. Постоји легенда да је сечиво ножева или мачева исковано на божиковини – чаробно, те да ће власника учинити непобедивим.
Уколико си, пак, помислио на божићну звезду, која се од зимских празника може наћи на нашим пијацама и у продавницама цвећа, онда је њен латински назив Euphorbia pulcherrima, биљка из породице Euphorbiaceae, пореклом из Мексика, Јужне Америке и Африке. Позната је као божићни украс. Ботаничко име добила је по Еуфорбусу, лекару древног нумидијског краља који је први употребио њен иначе отрован сок као лек. Божићну звезду називају и поинсетијом, по првом америчком амбасадору у Мексику Џоелу Робертсу Поинсету који је биљку (која у Мексику расте слободно) донео у САД још 1828. године. У природном станишту, грм поинсетије може да нарасте до пет метара.
Њени ситни цветићи окружени су прицветним обојеним листовима црвене, ружичасте или беле боје. Од 1950. године постоји врста ове биљке која одлично успева и у кући, у саксијама, само је не треба заливати хладном водом нити остављати близу извора топлоте. Божићна звезда садржи млечни сок који истиче из ње. Он надражује кожу, а посебно очи. Према старој мексичкој легенди, поинсетија лепоту дугује астечкој богињи којој је због несрећне љубави препукло срце. Из капљица њене крви изникао је цвет.
СВЕЖ ВАЗДУХ КАМЕНАОд друга сам добила наруквицу од ситних перлица од жада. Не знам да ли је он заправо хтео нешто да ми поручи, која је симболика тог камена?
ЛЕНА П.
Нови Београд
Иако се жадом називају два минерала, жадеит и нефрит, људи који нису стручни све подводе под исти „камен”. Легенде и митови о жаду стари су хиљадама година. Широм Азије, а посебно у Кини, жад се ценио као симбол наставка прекинуте љубави брачних парова, али и као камен који доприноси равнотежи и смирености људског ума. Како се наводи у приручницима о лековитим својствима минерала, зелена боја жада носи свеж ваздух који има благотворна својства за читаво тело. Ништа не може да се такмичи с лепотом његове боје, осим можда смарагда. Зелена боја жада, даље се каже, подмлађује људску душу.Нефрит, или „бубрег камен”, наводно исцељује оболеле бубреге. Може да буде бео, светлосмеђ и жут, али је ипак најчешћи тамнозелени. Највећа налазишта су у Канади, Аустралији, САД, на Тајвану. Жадеит је знатно скупљи од нефрита и осим у зеленој, у природи се налази и у црној, плавој, љубичастој, белој боји. Има га у Бурми и Мијанмару, у Гватемали. Постоји и такозвани царски жад, најређи и најскупоценији облик, који је толико провидан да кроз њега без тешкоћа може да се чита. Ми смо ти, Лено, открили само кратке појединости о жаду, а на теби је да на што вештији начин покушаш да докучиш да ли твој друг има и неке друге намере, осим чисто пријатељских, и да ли би ти то уопште желела.
ШЉАКАМ НА ШЉАЦИИако већ дуже време пратим тенис, као и многи у нашој земљи, није ми баш најјасније на којим се све подлогама игра овај спорт и које су предности и недостаци различитих терена.
Унапред хвала на одговору,
један „младић” од седамдесет седам лета,
ваш верни читалац
из КРАГУЈЕВЦА
Године 1877. тенис се играо на подлози од кратко шишане траве, али, како је расла популарност овог спорта, у употребу улазе и друге подлоге. Трава је, рецимо, погодна за сервисе и волеје, а ограничава дужину ударца с основне линије, јер лоптица клизи и слабо одскаче. Земљана подлога (шљака) дозвољава широк избор удараца, лоптице се одбијају веома споро тако да поени обично дуго трају. На тврдој подлози (бетону) лоптица јаче одскаче, међутим, ту је већи ризик од повреде колена и потколеничне кости. Синтетичка подлога омиљена је међу играчима, обезбеђује одлично одбијање лоптице и умањује опасност од повређивања. 
Наравно, у данашње време све убрзаније технологије и усавршавања квалитета материјала, побољшавају се и све врсте подлога. Ако говоримо о најпознатијим грен слем турнирима, на три добијена сета, Отворено првенство Аустралије, које се одржава крајем јануара у Мелбурну, игра се на синтетичкој подлози. Почетком јуна је Отворено првенство Француске у Паризу (Ролан Гарос), играчи излазе на земљани терен. Вимблдон, почетком јула, у Лондону, што је и очекивано за Енглезе, игра се на трави, а Отворено првенство Америке, почетком септембра, у Њујорку (Флешинг Медоуз), играчима нуди тврду, бетонску подлогу. Наш Новак Ђоковић, први рекет света, воли „брзе” подлоге, мада се сјајно сналази, и побеђује, и на осталим.
