Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Кад су се појавиле и украсиле излоге, вештачке „манекенке” биле су таква новост да су неке од њих постале праве звезде



а страницама познатог часописа „Лајф” 1937. године појавила се прича о Синтији, богато илустрована фотографијама. Ова дугонога и вижљаста девојка преко ноћи је постала звезда. Пошто је била предмет обожавања и мушкараца и жена, свако је хтео да сазна о њој што више. Синтија је добила емисију на радију, на њену адресу стизала су писма многобројних обожавалаца. Виђали су је у позоришту, у отменим ресторанима. Свуда је могла да се сретне, једино је никад нико није чуо да је изговорила и једну једину реч.



Младић из Атланте измислио је напитак који му, за сада, задовољава потребе организма, али не пружа никакво уживање у јелу…

ноги данас причају о кувању и размењују кулинарске рецепте из целог света – то сте свакако приметили. Међутим, у исти мах, готово нико нема времена за кување! Уосталом, треба само погледати такмичења у кувању чији је први и најважнији задатак: како нешто скувати за што мање минута. Ко ће још да „крчка” и чека да тесто „нарасте”? Застрашујуће приче о ужасном квалитету намирница и штетности хране уопште чине да сваки залогај (при помисли шта то заправо једемо) застаје у грлу. Зато је потпуно природно што су се појединци на известан начин одметнули. Као у древна или хипијевска времена, саде биљке – воће и поврће – којима се хране, гаје кокошке и пилиће, нојеве и шта све не. Постоје, међутим, и друге крајности. Ово је прича о огледу који над собом, и на сопствену одговорност, чини један млади човек из Атланте, у САД.



О рибама о којима је овде реч нико не сања. О пљуцкавицама се не пише надугачко и нашироко, нико се не хвали тим уловом, нема погледа на свет који се на њима заснива, нити се поводом њих испредају бајке и хвалоспеви…

итне рибе пљуцкавице. Тако их обично зову, колоквијално, јер у употреби њихових правих, науком потврђених имена влада прилична, не баш вавилонска, али ипак – пометња. Елем, постоје у водама Србије врсте риба које нико не пеца и које нико не једе, не зато што се тиме избегава опасност од могућег тровања, већ стога што су преситне, неугледне, а најпре зато што не постоји обичај њиховог лова јер се ту, строго узев, нема шта ловити, а некамоли јести.
    Општа формула за пљуцкавице је, кратко речено – више костију него меса. А на рибу се, свуда у свету, па у том погледу ни ово наше парче планете није изузетак, пре свега гледа са стомачне стране. Једе ли се то или не, и има ли тога довољно да се човек засити. Тек потом, и то у мањем обиму, о риболову и рибама се размишља као спорту, извору задовољства, начину губљења или заслуживања времена (зависи да ли сте риболовац или не), неговању страсти, хобију (што је отменија реч за дангубу), сусрету са природом…




мбасадоров златни лабрадор зове се Карли, што на језику свахили значи зачињено или љуто. Главни керовођа је амбасадор, а његова супруга је керовођин заменик. Амбасадор обично носи одело и кравату, и изгледа веома отмено. Она пак никада не изгледа отмено, носи изношени црни капут, главе повезане неким од својих шалова. Мало дроњав стил, отприлике. И наравно, иако је његова госпођа шеф и предводник, амбасадор увек има последњу реч.


                   

Почетком 20. века полазак на пут око света у Србији је деловао као лет на Месец. Ко је био Милорад Рајчевић, човек који је то извео и на чијој визиткарти је писало само „светски путник”?



раћа Савић, оснивачи, власници и уредници „Малог журнала”, једног од најтиражнијих српских листова, били су познати као људи отворени за новотарије. Први су набавили ротациону штампарску машину, први отворили биоскоп у наменски саграђеној згради, међу првима се бавили филмом. Зато и не чуди што је на врата баш њихове редакције 1910. године закуцао младић који се представио као Милорад Рајчевић.



… Марија Кири, двострука добитница Нобелове награде која је открила радијум и полонијум, никад није постала члан Француске академије наука

... Леонардо да Винчи је открио маказе

… на острву Јамајка постоји сто двадесет река, а у Саудијској Арабији ниједна


                        У ЧАСТ РИБАРА




КИЛОГРАМ ЗЛАТА ЗА МЕТАР ПРУГЕ

Занима ме која је пруга на нашим просторима некад називана „Источном железницом”.