3320 25. 9. 2015.
Храна је само трен, и ништа више...
ЧАША БЕЗ
Младић из Атланте измислио је напитак који му, за сада, задовољава потребе организма, али не пружа никакво уживање у јелу…
ноги данас причају о кувању и размењују кулинарске рецепте из целог света – то сте свакако приметили. Међутим, у исти мах, готово нико нема времена за кување! Уосталом, треба само погледати такмичења у кувању чији је први и најважнији задатак: како нешто скувати за што мање минута. Ко ће још да „крчка” и чека да тесто „нарасте”? Застрашујуће приче о ужасном квалитету намирница и штетности хране уопште чине да сваки залогај (при помисли шта то заправо једемо) застаје у грлу. Зато је потпуно природно што су се појединци на известан начин одметнули. Као у древна или хипијевска времена, саде биљке – воће и поврће – којима се хране, гаје кокошке и пилиће, нојеве и шта све не. Постоје, међутим, и друге крајности. Ово је прича о огледу који над собом, и на сопствену одговорност, чини један млади човек из Атланте, у САД.Кување је чисто губљење снаге и новца, сматра Роб Рајнхарт. Тврди да је и време које човек проведе припремајући јела и хранећи се чист губитак! Да ли је то необичан поглед на свет? Можда јесте, премда никога не изненађује. Ко данас уопште има времена? У ствари, кад је реч о храни, могли бисмо да кажемо да живимо у добу које следи после (уништавајуће) епохе брзе хране. Јер, ова о којој ћемо говорити још је бржа!
Без тањира и прибора за јело…
Дакле, Роб је измислио коктел који садржи све потребне хранљиве састојке неопходне за живот. Овај двадесетчетворогодишњи рачунарски програмер једе само два пута недељно. Одлучан је у намери да „бојкотује” воће, поврће, месо, млеко, сиреве, теста, јаја… У ствари – сву храну. Све то заменио је прахом, односно напитком који је назвао „сојлент”. Дакле, није реч ни о правом јелу. Не седа за сто, не узима прибор за јело. Довољна му је једна чаша. И нешто праха… Уз мало воде.
Укратко, „сојлент” изгледа као насумично захваћена шоља течности из некакве мочваре. Додуше, нема готово никакав мирис (не смрди), а боје је нешто између сивкасте и смеђе. Младић је потпуно уверен да ће се врло брзо читаво човечанство хранити управо његовим „коктелом”. На замисао је дошао за време божићних празника. Срео је рођака који живи сам, али због болести више нема снаге да кува. Тај рођак – пријатељ толико је ослабио да је напослетку завршио у болници. Био је потпуно исцрпљен. Прописана му је посебна дијета како би надокнадио тежину и снагу. Али, та дијета била је сувише сложена за болесног човека. Ко да му све то набави и припреми?
Зато се брижни Боб, као даровит програмер, бацио на посао и почео да истражује. Његов циљ била је дијета која задовољава потребе организма, а лако се припрема. И није скупа! „Прочешљао” је интернет странице из биологије, почео да изучава хемију, као и најважнија начела људског метаболизма. Који су најхранљивији састојци? Започео је и блог. У разговору за амерички часопис „Вајс”, изјавио је да данас наука о исхрани није далеко одмакла. У ствари, све је подређено заради. Зато мало ко зна шта једе. Многи су чиниоци упетљани и замршени, те је тешко доћи до веродостојних података.
Коктел је спреман
У истраживању, програмер се водио уверењем да људском телу заправо није потребна храна, већ хранљиви састојци. Другим речима, ни поморанџе, ни јабуке, ни шаргарепе, већ витамини и минерали. Какво млеко? Ту су амино-киселине. Без хлеба, али са угљеним хидратима! Наш организам, помислио је, не хаје да ли ће неко витамин узимати из праха или лимуна с дрвета! И тако се из дана у дан његова кухиња преображавала у својеврсну хемијску лабораторију. Није више било шерпи, ни уља, ни лука, кромпира, меса, ни лонаца, па ни штедњака. Роб је дошао до списка свих неопходних хранљивих састојака и направио коктел од витамина, минерала, амино-киселина, масноћа и угљених хидрата. Свему је додао и гинко билобу, алфа-каротен и још понешто. Дошао је тренутак када је требало да окуси то пиће…
„Пиће уопште није било лоше”, записао је Роб на свом блогу. „Већ после неколико минута осећао сам се полетно. Био сам пун снаге!”
Ето како је настао „сојлент”. То су прашкови размућени у води. Нема штетних састојака, наводно нема ни канцерогених твари... Рецепт за здраву исхрану „украо” је од Америчке администрације за храну и лекове. Ништа простије!
Током наредних тридесет дана потпуно је избегавао храну и, осим измишљеног напитка, само је пио воду. Вадио је редовно крв и радио вежбе. Био је у пуној снази. Чинило му се да боље памти, да је ведрији, да се лакше креће… То сазнање променило му је живот. Усавршавао је напитак и дотеривао однос састојака. Роб данас једе, тачније пије, само два пута недељно. Задовољан је својим изгледом. Није мршав, али ни дебео. Не пере тањире, лонце, не иде у самопослугу! Што се кувања и припреме хране тиче, такорећи је сасвим слободан. Када направи довољно праха, све је завршено за неколико месеци унапред.
Као што може да се наслути, ниједна научна организација, па ни појединац, није потврдио, прихватио ово „научно” достигнуће рачунарског програмера. Он све то ради на своју руку, уосталом као и сви остали. Неки једу десетак масних крофни пре подне, а исто толико хамбургера од поднева до вечери. И готово нико их више не сматра чудацима. Занимљиво је да је Роб назив свом хранљивом напитку дао према бисквитима „Soylent Green” из филма „2022: они који су преживели”. То бисквити били су од људског меса. Сва срећа што је то био само научнофантастични филм. Роб је хтео да називом напитка подстакне остатак човечанства на размишљање.
Ако би имао девојку…
Младић је уверен да ће његов напитак једнога дана ипак освојити свет. Посебно ће добро доћи земљама у развоју, тамо где се тешко долази до хране. Стручњаци за исхрану за сада забринуто гледају на ту замисао, надајући се да други људи неће кренути Робовим путем. Занимљиво је да су се прво огласили Немци. У недељнику „Шпигл” Кристоф Клотер, професор психологије исхране са универзитета Фулда, изјавио је да у људском мозгу постоји део „задужен” за искуство и ужитак у храни, онај који ствара мотивисаност да поједемо нешто што је доброг укуса. Тврди да је младић који је у стању да се храни безукусном течношћу само два пута недељно лишен чула укуса, али и чула задовољства. Необичан младић, свакако. Осим тога, још није утврђено како заиста на тело (и здравље) делују витамини који нису садржани у воћу и поврћу.
Дакле, двадесетчетворогодишњак који је привукао пажњу светске јавности вероватно не осећа ни жељу, ни задовољство да седи с породицом или пријатељима за столом – забринуто закључује немачки научник. Можда ипак није тако. Можда би он и желео да седи с пријатељима и грицка укусну храну ћаскајући. Али, нема времена. А како данас наћи слободно време? То је већ филозофско питање. Можда и питање опстанка.
Свој искорак у научне воде истраживача на пољу исхране млади Роб завршио је врло упечатљивим речима које оповргавају страховања професора из Немачке. Роб каже да би могао себе да замисли како једнога дана једе храну, и то ону праву. Само када би имао више новца. И времена. А посебно, уколико би имао девојку…
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
