Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Била једном једна Академија
ТАЈНА

            

Напуљски лагуми и даље крију загонетку о тајним састанцима установе коју је крајем 16. века основао необичан човек вишеструко образован, Ђовани Батиста дела Порта

лагумима откривеним 2005. године на једном приватном поседу у Напуљу пронађена је необична пећина. Све пећине на известан начин изазивају осећање страха, међутим, ова је, поред страха, побуђивала и различите мисли о неким необичним појавама и дешавањима. Извесно је да су ходнике и нише подземног боравишта некада красиле статуе. У лавиринту ходника сачувани су осликану стубови са капителима. На њима могу да се разберу фреске на којима су представљене змије. Нађено је и неколико бунара.
    Занимљиво је да је један зид издубљен у камену и без сумње подсећа на људско лице. И то страшно лице. Ту су очи, уши, нос и уста. Ако видите то камено лице, никада га нећете заборавити! Зидови су препуни мермерних плоча које су некада свакако биле украс. Знак осмице је свеприсутан, као и симбол змије. Сва је прилика да су се ту одржавали неки обреди који имају везе са езотеријом. После увида у то шта се налази у пећини, власник земљишта забранио је даља истраживања. Одлучио је да тајни лагум остане – тајна.


Живот је бајка – Мимар Коџа Синан
МИКЕЛАНЂЕЛО


Од Меке до Будима оставио је бројне окамењене трагове времена процвата исламске архитектуре. Нама је, поред других грађевина, запала ћуприја преко Дрине ...

Ћуприју на Дрини, грађену од 1571. до 1577. године, први градитељ Царства посетио је само једном                
пис је уверљив, као да је сам аутор растао у времену старијем од себе четири столећа:
   „Кад је стигао у Босну, неимар Синан имао је осамдесет година. Већ сам помен његовог имена изазивао је опште задовољство и усталасано узбуђење, јер се знало да он у своје руке једино може узети величанствену градњу, која мора бити понос сваког града или читаве земље. Све очи су биле пуне његових грађевина, раскошних, белих и сјајних, нестварних као окамењени стих, које је он руком чудотворца расејао широм Царства.
    А онда се појавио старац, погрбљен, сув, лелујав у црном минтану, дуге, беле, на све стране слободно израсле браде. Неједнако заустављене и превучене опном, очи су му се губиле под подливеним и обешеним капцима, али су обрве над њима биле снажне, чупаве и црне. Носио је чалму овлашно и неуредно савијену, па се увек чинило да ће се сваког часа сама од себе размотати. Било је јасно: то није човек као други, и ако велики неимар мора располагати само њему докучивим тајнама зидања, које су ванљудског порекла, он их је несумњиво, ко зна како, покупио...”


Језик поставља замке
НЕМА ХЛЕБА



Шта све може да се нађе на интернет-страницама које нуде готове задатке из књижевности...

трах је једно од најснажнијих осећања, бар тако тврде психолози. Толико страхујемо и бринемо из најразличитијих разлога да би могло да се закључи да не проживљавамо живот, већ да смо стално у бризи. Срећом, неки страхови су безразложни. И тога би требало да будемо свесни, те да се боримо и одстранимо их из свести, из „области страхова с покрићем”.    
   Као пример могу да послуже писмени задаци из српског језика и књижевности. Посебно када професор наговести да ће на писменом задатку (у вежбанкама! брррр) бити слободна тема! То уноси додатан немир, а заправо немамо чега да се бојимо. Стога, договори трају до последњег тренутка. Шта рећи о најбољем другу? Зими у граду?   Узбудљивом догађају? Како то описати? Паника се увлачи у душе ученика, без ваљаног разлога.


Тицанова буна и њени одјеци
КАД СУ У СРЕМУ



Положај сељака био је неподношљив и они су одлучили да дигну не само куке и мотике него и оружје. Да би их некако примирио и спасао сурове одмазде, умешао се митрополит Стефан Стратимировић. Највеће последице, дуговеке, претрпео је Врдник

опут правог историјског земљотреса, Први српски устанак усковитлао је родољубива осећања не само Карађорђевих следбеника, вековима преданих сумњивој милости османских султана, већ и њихових пречанских сународника, који су се налазили под Хабзбурговцима.  Опште самопоуздање и национална радост расли су са устаничким победама код Иванковца (1805), на Делиграду (1806) и Мишару (1806), а нарочито након освајања Београдске тврђаве (крајем 1806. и почетком 1807. године), лако прелазећи границе које су одвајале исламски калифат и римокатоличку царевину и подгревајући наде Станоја Главаша о сањаном „ослобођењу Срба до Пеште”. Тако су охрабрени првим наговештајем надолазећих повољнијих времена, Срби у Срему, такође, подигли буну против далеког и охолог племства, које су сматрали одговорним због своје тешке, очајничке сиротиње.
    Највећи део тадашњег Срема заправо је био својина кнежева Одескалкија, потомака ратоборног папе Инокентија XI (1676–1689), коме се цар Леополд I (1658–1705) великодушно одужио на знатној политичкој подршци, омогућивши његовом синовцу Ливију да повољно купи ово војводство и прогласивши га кнезом Светог римског царства.
  


Hogar



Jeste li već čuli da...



... према подацима ФАО (Агенције Уједињених нација за храну) за 2011. годину, Србија заузима друго место у свету по производњи шљива, иза Кине


Ma šta kažeš



           ДУГ, ДУЖИ, ЈОШ ДУЖИ


Pisali ste


КАМЕН
КОЈИ ЦВЕТА

Волела бих нешто више да сазнам о биљци која се зове „живи камен”.

НАДЕЖДА