3320 25. 9. 2015.
Била једном једна Академија
ТАЈНА
Напуљски лагуми и даље крију загонетку о тајним састанцима установе коју је крајем 16. века основао необичан човек вишеструко образован, Ђовани Батиста дела Порта
лагумима откривеним 2005. године на једном приватном поседу у Напуљу пронађена је необична пећина. Све пећине на известан начин изазивају осећање страха, међутим, ова је, поред страха, побуђивала и различите мисли о неким необичним појавама и дешавањима. Извесно је да су ходнике и нише подземног боравишта некада красиле статуе. У лавиринту ходника сачувани су осликану стубови са капителима. На њима могу да се разберу фреске на којима су представљене змије. Нађено је и неколико бунара. Занимљиво је да је један зид издубљен у камену и без сумње подсећа на људско лице. И то страшно лице. Ту су очи, уши, нос и уста. Ако видите то камено лице, никада га нећете заборавити! Зидови су препуни мермерних плоча које су некада свакако биле украс. Знак осмице је свеприсутан, као и симбол змије. Сва је прилика да су се ту одржавали неки обреди који имају везе са езотеријом. После увида у то шта се налази у пећини, власник земљишта забранио је даља истраживања. Одлучио је да тајни лагум остане – тајна.
Али, да се ипак подсетимо. Осам је симбол космичке равнотеже. То је број главних страна света са споредном. Симболизам средишње равнотеже, симбол правде, налазимо још код питагорејаца и гностика. Осми дан долази после шест дана стварања и сабата. Овај дан наговештава будуће вечно доба, јер не доноси само Христово васкрсење, већ и човеково. Змија је такође моћан симбол, вишезначан, најчешће опречан – код многих народа и различитих цивилизација. У сваком случају, повезана је с извором живота, али и имагинације и стваралаштва. Песништво, уметност и медицина, наука уопште, увек су били означени присуством лика змије.
Божанско надахнуће
Да се вратимо тајанственом лагуму. Археолозима није било потребно много да дођу до следећег закључка. Пећина је била место где су се састајали чланови Академије тајни (Accademia dei segreti) коју је предводио врло необичан, али без сумње учен човек – Ђовани Батиста дела Порта (1535–1615). филозоф, алхемичар, научник и комедиограф родом из Напуља.
Рођен је 1. новембра у породичном дворцу у приморском месту Вико Еквензе, петнаестак километара од Напуља, у племићкој породици. Верује се да породица Дела Порта корене вуче још из Ханибаловог времена. Ђовани Батиста, трећи син Нарда Антонија дела Порта, још од најранијег детињства у кући је стицао високо образовање. Уз то, породични обичај био је да се у свакој слободној прилици расправља о узвишеним стварима – о устројству света, науци, вери, уметности. Кућни учитељ био му је алхемичар Доменико Пицаменти, као и филозофи и лекари Донато Антонио Алтомаре и Ђовани Антонио Пизано.
Породица Дела Порта поседовала је самом граду Напуљу велику кућу у најотменијем делу града, у Улици Толедо (постоји и данас), затим вилу названу „Двоја врата” на брежуљцима крај града, и поменути дворац (Villa delle Pradelle) у Вико Еквензе. Ђованију Батисти било је двадесет три године када је објавио своју, вероватно најпознатију књигу (у више томова) – „Magiae Naturalis” („Магија природе”).
Занимљиво је да је ово дело почео да пише већ у петнаестој! У њему разматра различите теме које је сам истраживао, почевши од окултног, филозофије, астрологије, затим алхемије, математике, хемије, метеорологије. О себи говори као о „професору тајни”, износећи уверење о томе да је свет заснован на магијско-спиритуалистичким начелима.
Могло би да се каже да је то заиста и била књига тајних учења, књига тајни. Дело је у својим бројним трактатима доносило врло занимљива, али и практична открића: између осталог, како се фарба коса, како се уклања перут, како се уз помоћ хиромантије упознаје сопствена будућност, како се преко зиме чувају воће и поврће...
Шифре ренесансе
Било је очекивано да „професор тајни” објави нешто и о писању у шифрама. У првом обимном делу из криптографије – „De Furtivis Literarum Notis” даје бројне примере шифрованог писма. Дела Порта сматран је за највећег криптографа ренесансе и тим поводом путовао је по Француској. Када се на том пољу прославио, одлучио је да књигу о тајним шифрама представи Филипу II, краљу Шпаније, који га је лично примио.
У пећини на обронцима Напуља крај места где су се наводно окупљале виле, али и вештице, састајали су се чланови забрањене Академије тајни и изводили различите обреде.
Године 1566. објавио је спис која би и данас имао велики број поклоника. Био је то оглед назван „Уметност сећања” који је потом на латинском поново штампан 1602. године. Осим по књигама које је написао, Ђовани Батиста дела Порта остаће упамћен и као човек који је основао научно удружење – Academia Secretorun Naturae (у Напуљу су је називали Accademia dei Segreti, Академија тајни). Да би неко приступио Академији, било је потребно да докаже како је открио нешто ново у области природних наука, нешто непознато, односно тајно за остатак човечанства. Важно је било да се то откриће није толико заснивало на научној методи, већ на некој врсти божанског откровења.
Црква је оптужила Академију да се бави окултизмом а Дела Порта позван је да 1579. године сведочи пред судом инквизиције. По папиној одлуци Академија је затворена. Дела Порта се некако извукао. Није био ни осуђен. И не само то: било му је дозвољено да се бави истраживањима из области природних наука.
Нађени лагум недалеко од виле Дела Порте доказује да су се чланови Академије тајни ипак тајно састајали и да су се обреди, можда чак и мрачнији од оних које су се званично одржавали, били приређивани управо у мрачној пећини. Далеко од очију оних који нису били чланови Академије. Шта се ту заиста дешавало, данас не знамо.
Биљке као људско тело
Године 1583. Дела Порта је објавио „Pomarium” који је говорио о узгајању воћки, а следеће године „Olivetum” – о узгајању маслина. Оба дела касније су увршћена у Дела Портину енциклопедију пољопривреде. Исте године написао је и дело „Phytognomonica”, врло занимљив трактат о биљкама које је упоређивао са одређеним деловима људског тела. Три године касније написао је књигу „De humana physiognomonia”, односно „Физиогномику”, дело из научне области према којој црте лица, кретање и држање тела објашњавају душевне и менталне особине људи.
И данас се могу назрети фреске, а један зид има обрисе људског лица (доле десно)
Крајем осамдесетих година 16. века дружио се с Томазом Кампанелом, а 1592. године боравио је у Венецији где је пријатељевао са филозофом и астрономом Ђорданом Бруном (1548–1600), пре него што ће овај бити спаљен на ломачи. Испоставило се да је Венеција савршено место за огледе и размену идеја. И Дела Порта је, као и Бруно, сматрао да је Бог свеприсутан, те да је свемир јединство у којем се поклапају све супротности. У Падови се свакако срео са Галилеом Галилејем, а у Прагу је 1603. године објавио трактат „Traumatologia”, у међувремену изгубљен.Писао је књиге о оптици, о пољопривреди, астрономији, хидраулици, математици, војној вештини, метеорологији, хемији, хиромантији... По свој прилици био је члан још неколико академија, па чак и једне књижевне. Последње године живота провео је узгајајући егзотичне биљке. Његов приватни музеј посећивали су путници из света. Био је то један од првих природњачких музеја у свету. И Ђан Винченцо дела Порта, брат Ђованија Батисте, такође је имао музеј у којем је сакупљао књиге, камење и статуе, док је трећи брат, Ђан Феранте, који је умро млад, оставио збирку кристала. Ђовани Батиста написао је четрнаест комедија у прози, једну трагикомедију, једну трагедију и литургијску драму. Оне су послужиле као надахнуће и основе за многе познате драме 17. века.
Оснивач Академије тајни ипак није завршио као јеретик. Сахрањен је у базилици Сан Лоренцо Мађоре која је у Напуљу саграђена још у 13. веку.
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
