Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Пут око света за 120 динара
ЗАУВЕК УСПРАВНИ ВОЈНИЦИ
                                  

Ми долазимо, пролазимо, одлазимо, али војници од теракоте, на хиљаде њих, сви различити, ратници, градитељи Великог кинеског зида – остају под Планином од жада



нате оно осећање када о некоме или нечему слушате годинама, маштате да то нешто видите и упознате и чини вам се као да је то немогућ далеки сан, али се на крају ипак оствари. Једна од мојих дугогодишњих маштарија била је да одем у кинески град Сијан и видим ратнике од теракоте направљене пре 2200 година како би на „онај свет” испратили првог кинеског цара Ћина Шихуанга, градитеља Великог зида.


Поуке из прошлости
ЧУВАЈ СЕ ДУГЕ РУКЕ


                  

Речи римског песника Вергилија, „О нека се роди осветник из пепела нашег”, имале су понекад и потврду у сплету историјских догађаја који су им следили

азум нас подучава да човек који је преминуо није у стању да непосредно утиче на било шта што се догађа у стварном свету. Зато савременици претње умирућих и старошћу или болешћу скрханих људи – а поготово оних који су осуђени на смрт – најчешће изречене у самртном ропцу или у тренуцима који му претходе, не схватају озбиљно већ на њих више гледају као на немоћни очај оних који се неумитно растају од живота.
   Понекад се, међутим, деси да нека клетва или претња умрлог не само да настави да живи у времену које долази, него се после необичног ковитлаца збивања на својеврстан начин и обистини, па се чини да је поодавно упокојенима напокон пошло за руком да казне оне које су сматрали виновницима своје несреће.


Гитаристичка проза
СЕЋАЊЕ НА



Када је навршио шездесет година музика коју је свирао, надахнула је славног гитаристу Раја Кудера да се кроз сећање врати у одавно прошло време. Тако су настале „Приче из Лоса Анђелеса”

                                                     Рај Кудер, гитариста одувек, новопечени писац
 
а ли музичари чују језик различито од других људи? Шта им све омогућава њихово „добро уво”? Свакако да постоји ко зна колико научних радова који су до танчина обрадили управо ово питање. Можда у глави музичара реченице звуче другачије? Можда су у стању да развијају теме као мелодију? Или им је, када „чују” неку књигу другог аутора, лакше да у истом ритму и сличним хармонијама напишу нешто слично? Као да имају „шнит”, односно „рецепт”. Можда!


За читање и уживање
КОКОШЈИ ДОПРИНОС


           

Ричарад Бротиган (1935–1984), амерички писац чије је најпознатије дело „Лов на пастрмке у Америци”. Почео је да пише још у средњој школи, а после матуре, 1953. године, постао је прави боем. Неколико година доцније досељава се у Сан Франциско, „престоницу” битника.
Своје песме делио је пролазницима на улици. Написао је десетак књига прозе и исто толико поезије. Починио је самоубиство 1984. године.


Трагом познате историјске фотографије
ЖИВОТ ИСПОД

         

Дуго се није знало ко је, 22. маја 1942. године, на тргу у Ваљеву снимио неустрашивог Стипана-Стевана Филиповића како уздигнутих руку пркоси непријатељу. Зна се да је донедавно та фотографија била део свих историјских читанки код нас и да су многи ходочастили до споменика хероју, шетали улицама које су носиле његово име и похађали школе или радили у предузећима поред чијих улазних врата је стајала табла с његовим именом...



ад је крајем марта 1942. године чула да јој је брат из затвора Гестапоа у Београду пребачен у ваљевску Апсану, сестра Јелица-Сека похитала је из Крагујевца. О том сусрету овако је касније писала:
    „Ушла сам у затворски круг када је из једног казана дељен ручак. Гледала сам около да га видим. Убрзо су ми стражари рекли да уђем у ходник и да га ту сачекам. Угледала сам га на вратима ћелије број 3.  Двојица другова су га придржавала да не падне. Рекли су ми да је лежао на поду и да не може да стоји. На њему је била исцепана кошуља и распаране сукнене панталоне. Када ме је угледао, нагло се усправио.  Очигледно је желео да на мене остави што бољи утисак. Био је испребијан али поносан. Загрлио ме је, а ја нисам могла да зауставим сузе.


Hogar



Јесте ли већ чули да



... аустралијска тенисерка Маргарет Корт (1942) од 1960. до 1975. године освојила је чак 62 „гренд слем” титуле


Ма шта кажеш



    МАТУРСКА ХАЉИНА ОД ОМОТА ЖВАКА


Писали сте



ИСПОД КОРЊАЧИНОГ ЈЕЗИКА

Молим вас да ми одговорите шта је то расковник?