Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Варке и остале игре
ДА ТЕ МРЗЕ



                                  
Гувион Сен-Сир једини је од 26 Наполеонових маршала највиши чин стекао у погубном походу на Русију 1812. године


                   У бици код Полоцка августа 1812. године, Сен-Сир је зарадио маршалску палицу.

ест да је велики пакет управо стигао у њен дом у Бар-ле-Дику, у француској покрајини Лорени, веома је обрадовала осамнаестогодишњу Ежени, супругу маршала Удиноа. Знала је да се у њему налази биста њеног храброг Николе-Шарла, који је на челу свог корпуса те 1812. године ратовао у Русији. С нестрпљењем је чекала да слуга отвори дрвени сандук и отпакује то парче камена поручено из Берлина, чији ће је облик свакодневно подсећати на супруга. Није знала када ће се Удино вратити из рата. „Ко зна где ће га повести Наполеон кад покори Европу?”, питала се. Говорило се да ће овај поход трајати дуго и да се можда неће завршити у Петрограду и Москви, него далеко у Азији, на обалама Инда.


Музичарска завист
ТАКТОВИ ЗА


  

Многи уметници су ташти и није им свеједно када неког другог јавност слави као генијалног, премда је ту понекад речи и о склоности ка оговарању...

овек осећа завист када процени да је неко други, сасвим незаслужено, ипак добио нешто или,  пак, био у нечему успешан, а завидљивац на то – наводно – полаже веће право. Песник Јован Дучић сматрао је да је завист урођена човекова особина, те да је само питање како је одређена особа обуздава, скрива, односно – показује. Жеља за нечим што други поседује не мора увек да буде видљива, премда, уколико боље погледамо, можемо да уочимо бледило лица („побелео од зависти” или „позеленео од зависти или пакости”). Неко може да разрогачи очи, а можда и да стисне усне. Када се завидљивац одлучи да речима изрази своје осећање, тада – суочен с туђим успехом – омаловажава тај успех, али често и ту другу особу као личност. И уопште нема везе да ли завидљивац познаје особу којој завиди! Ни време није важан чинилац! Понеки људи завиде и особама које су живеле неколико стотина година раније.


Живот је бајка – Џорџ Баркли
ИЗГЛЕДА, ДАНАС


Да ли је овај чувени мислилац и човекољубац био луд или толико храбар да истраје у својим размишљањима, иако је знао да у његово време таква схватања нико неће да прихвати
 
  ко можемо дословно да прихватимо наслов ове рубрике – „Живот је бајка”, онда нас прича сасвим природно води ка једном човеку, једном веома занимљивом филозофу, чија би размишљања могла да се опишу као изузетно маштовита и, пре свега, оригинална. У питању је бискуп Џорџ Баркли. Рођен је у Ирској, 1685. године. Изузетан је по томе што је даровитост и интелектуалне вештине показао рано и један је од ретких филозофа који су најважније радове објавили пре тридесете године живота. Магистрирао је теологију 1707. године на Тринити колеџу у Даблину, а 1713. године постао капелан лорда Питербороуа.


Хладноћа, од главе до пете
ЗИМСКА АПОСТОЛСКА


     

Када дођу хладни дани, треба заштити главу као што је то, према легенди, чинио апостол Јаков, потоњи заштитник шеширџија.

ременске прилике су се промениле, а за многе који не воле хладноћу, све је пошло наопачке. Баш као што је писао Душко Радовић. Да ли то наопако значи да нам капе и шешири који су нас штитили од опасних Сунчевих зрака више нису потребни, него само топлије ципеле? Изгледа да нема бојазни да ћемо током наредних месеци добити сунчаницу. Бар не у овом делу света! Додуше, никада се не зна. Ћуди климе данас је заиста тешко пратити. Као што нам је познато, то не полази за руком ни метеоролозима.


У Народној библиотеци Србије
БОЛНИЦА


        
Ако имате неку стару, пожутелу и исцепану књигу, прочитајте овај текст и можда ћете успети да спасете живот неке од њих

књиге, као и људи, могу да се разболе. Исто важи и за рукописе, слике, фотографије, часописе, документа – за све што је направљено на хартији. Најчешћи узроци њихових болести су влага, велика топлота, разне бактерије, прљавштина и, наравно, немарност човека. Људи не воде рачуна о књигама: листају их прљавим рукама, употребљавају их уместо подметача за чашу, савијају им листове, цепају их, жврљају, остављају их да чаме у влажном, прашњавом подруму. Због свега тога књиге посиве, њихове листове насели буђ па их је непријатно и видети и додирнути, њихови крајеви пожуте од масних прстију.


Hogar



Jeste li već čuli da...



... на енглеском, тркачки ауто (race car) палиндром је– чита се исто спреда и отпозади


Ма шта кажеш



           МОЈЕ ЛЕПО ШАРЕНО СТАДО




Pisali ste


ДЕЛТИНИХ
ДЕЛТА ДЕЛТЕ

Занима ме које реке имају највеће делте?

ЗДРАВКО
Кучево