Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Pisali ste



ДЕЛТИНИХ
ДЕЛТА ДЕЛТЕ


Занима ме које реке имају највеће делте?

ЗДРАВКО
Кучево


Израз „делта” први је употребио старогрчки историчар и географ Херодот (484. п. н. е– 425. п. н. е). Описујући рачвање Нила и земљишта око рукаваца пред његовим ушћем у Средоземно море он је овај облик предела тако назвао јер га је подсећао на изврнуто грчко слово „делта”. Касније је овај појам прихваћен за сва слична речна ушћа без обзира на њихову величину.
   Река Амазон има највећу делту на свету и простире се чак на 467.078 km2. . Ширина делте Амазона према Атлантику је 330 km, што је готово пет пута више од ширине Отрантских врата која раздвајају Балканско и Апенинско полуострво. Амазон ту у Атлантик уноси просечно 220.000 m2 воде у секунди, па је он 33,8 пута водом богатији од Дунава на његовом ушћу у Црно море. Остале веће делте имају следеће реке (површина је дата у km2): Ганг и Брамапутра (105.641), Меконг (93.781), Јангцекјанг (66.669), Лена (43.569), Нигер (36.600), Хоангхо (36.274), Мисисипи (34.447), Инд ( 29.524), Нил (22.000). Са површином од 5.640 km2 своје делте Дунав заузима 27. место на Земљи међу рекама са делтом. Најмању делту на свету, свега 80 km2, има река Нева, отока језера Ладоге у Русији.

ЗА ДУЖИ ЖИВОТ

Драги „Забавниче”, зна ли се колики је максималан људски век и може ли то некако да се предвиди или израчуна?

НИКОЛА
Параћин


Донедавна истраживања указивала су да је 120 година најдужи животни век и да је за то првенствено заслужна генетска предодређеност. Али, према мишљењу стручњака Института Макс Планк за демографска испитивања у немачком граду Росток, људски век може и да се предвиди и да се израчуна.
   Најновије студије показују да се та граница све више продужава и да шанса дугог живота није само у генетици, која чини 25 одсто, већ на продужетак живота утиче и боља исхрана, напредак у медицини и боља здравствена заштита. Стога, људи не само да све дуже живе већ су здрави и у позним годинама.

               

   У канцеларији Џејмса Ваупела, директора овог Института постављен је необичан сат на зиду. Мери време живота. Сваког сата иде уназад петнаест минута.
   За толико нам се живот продужи сваки сат или ако тако лепше звучи, шест сати више сваког дана. Тако је последњих стотинак година, каже директор Института.

ГРУПА ЗА СВА ВРЕМЕНА

Поздрав најчитанијем листу. Да ли можеш да ми кажеш нешто о Корни групи и објавиш речи песме „Трла баба лан”.

Унапред захвалан,
верни читалац ПАВЛЕ МИХАИЛОВИЋ
Крагујевац


Музички стручњаци кажу да је Корни група, била једна од најуспешнијих и најзначајнијих на простору (бивше) Југославије. Основана је у Београду 1968. године, а чинили су је клавијатуриста Корнелије Бата Ковач и чланови бившег београдског састава Елипсе – басиста Бојан Хрељац и бубњар Владимир Фурдуј Фурда, али и соло гитариста групе Златни дечаци Велибор Борко Кацл.
   Следећи светске правце у рокенрол музици, кроз „Корни групу” прошло је више врсних музичара, од певача какви су били Сека Којадиновић, Душан Прелевић Преле, Далибор Брун, Дадо Топић, Здравко Чолић и Златко Пејаковић, до соло гитаристе Јосипа Бочека.
     Од оснивања до разиласка, децембра 1974. године, „Корни група” је снимила пет албума, петнаест соло плоча и два компилацијска албума.   Посебно су остали упамћени албуми „Корни група”, „Мртво море” и песме попут „Цигу-лигу”, „Моја генерација”, „Пастир и цвет” и, наравно, „Трла баба лан”.
   Сви музичари из Корни групе наставили су успешно самосталне каријере.
   Речи песме „Корни групе” „Трла баба лан” у извођењу Даде Топића могу да се нађу једноставним кликом на неки од бројних сајтова посвећених и групи и самој песми.

ХИМНА ВОЈСКЕ СПАСА

Поздрав редакцији најбољег часописа и свим читаоцима. Скоро сам чуо једну предивну хришћанску химну која се зове „Onward Christian Soldiers” па бих вас молио да ми напишете нешто о њој (и ако је могуће објавите превод на српски). Унапред захвалан

НИКОЛА ЗАТЕЖИЂ
nikolapbf@ymail.com


„Напред хришћански војници” енглеска је химна настала у 19. веку. Текст је 1865. године написао Себаин Баринг-Гулд, хагиограф и романописац, а музику 1871. компоновао Артур Саливен. Као једну од најомиљенијих, ову химну преузела је Војска спаса, мисионарски покрет који је 1865. године основао Вилијам Бут, свештеник методиста.

                      

    Ретко објављујемо текстове композиција, јер желимо да одговоримо на знатижељу што већег броја читалаца, зато упућујемо позив Забавниковцима да ти они помогну око превода.

МРВИЦЕ, БЕЖ` ТЕ!

Кад год ме мама натера, бришем прашину и усисавам собу свог брата и своју, што сам радила и овог викенда. Размишљала сам како заправо усисивач ради?

ВЕРА ЉУШИЋ
Крагујевац


Обичан усисивач састоји се од шест основних делова: отвора кроз који се усисава, испусног отвора, електричног мотора, вентилатора, порозне кесе и кућишта. Кад укључимо усисивач, електрична струја покрене мотор повезан с вентилатором (који подсећа на пропелер авиона). Кад се заротира, вентилатор покреће ваздух ка испусном отвору, чиме се смањује густина ваздуха, а тиме и његов притисак, иза пропелера, а повећава густина честица испред њега. Пад притиска иза вентилатора сличан је паду притиска у сламчици кроз коју пијемо, на пример, милк шејк. Притисак у делу који се налази иза вентилатора пада испод притиска изван усисивача (атмосферског притиска) што доводи до кретања честица ваздуха из области вишег у област нижег притиска, заправо – право ка кеси усисивача.

              

   Слично воденој струји која за собом повлачи лишће и честице с подводног и приобалног камења, тако и ваздушна струја усмерена ка кеси усисивача повлачи лагане честице прашине и мање отпатке са тепиха и пода. Неки усисивачи имају и ротирајуће четке на врху отвора цеви усисивача које подижу честице прашине с паркета у висину с које је лакше да их повуче ваздушна струја. Кесе усисивача направљене су од порозног материјала (најчешће од платна или хартије) и понашају се као ваздушни филтери. Мале рупице у кеси довољно су велике да кроз њих продру честице ваздуха, али сувише мале да би прошле честице прашине. Снага којом усисивач усисава ваздух зависи од брзине рада мотора који покреће вентилатор.

ПАЗИ ШТА РАДИШ!


Поштовани,
Имам сваки ваш број од када сам се родио, а то ће 16. новембра бити 29 година. Како је „Забавник” сакупљала моја мајка за нас, тако и ја за моју децу. Можете ли ми рећи нешто о карми, да ли је доказано то веровање (многи тврде да јесте). Такође, шта је то ноетика и да ли постоји факултет за њу? И последње питање, како се рачуна цена неке интернет странице? Да ли по броју улазака или нечем другом? Најбољи сте!

Поздрав
РАДЕ


Као када кажемо да свако има своју судбину, слично важи и за карму. И баш као и на судбину и на карму је могућно утицати. Док су трагали за једном свеобухватном теоријом људског живота, класични хиндуистички мислиоци признали су себи да ће људи и даље трагати за различитим стварима на различите начине. За појам карме важно је источњачко учење о четири људска циља: морална дужност, материјално добро, задовољство и коначно ослобођење – мокса. Уместо схватања да постоји само један живот и један загробни живот, заједничка нит изворним индијским верским традицијама јесте претпоставка постојања дугачког низа живота (самсара) све док се не постигне коначно ослобођење – мокса или нирвана. Оно што храни овај след јесу последице сваког људског поступка – а то је карма. Ако се последице неког поступка не намире у овом животу, оне захтевају нови живот. И тако редом. А када човек закорачи у нови живот, са собом носи последице из претходних живота, те њиховим поновним проживљавањем ствара нове последице. Стога само исправан живот и истински увид у природу поступака може донети ослобођење од нових последица. Особа која одбаци чежњу за личним добитком и награђивањем може чак и да избегне закон карме (последице прошлих поступака) који би је иначе заробио у материјалном свету у циклусу умирања и поновног рађања. Иначе, на санскриту, карма значи дело, чин и тако подсећа на начело према којем свако бива награђиван, односно кажњен у следећем животу (реинкарнацији). Наравно, сходно својим делима у овом животу.


      Рељеф из Бан Прасата који представља снаге добра и зла које се сукобљавају омеђене кармом

   Ноетика (од грчке реч noetikos) јесте део филозофије који се бави мишљењем и сазнањем. Врло је блиска гносеологији (од грчке речи gnosis – знање) такође делу филозофије који се бави изворима, облицима и методама сазнања – теоријом сазнања. Као део филозофије, ноетика се у мањој или већој мери изучава на студијама филозофије и теологије. Будући да у свету постоји огроман број приватних факултета, свакако постоји неки чији је основни предмет управо ноетика. Није нам познато да постоји у нашој земљи.
   Што се последњег питања тиче, у праву си. Цена одређена странице (маркетиншки гледано) зависи од броја посета (приступа) корисника интернета тој страници. Зато је и циљана група увек веома важна за посету некој интернет страници. У односу на број посета (одређеног узраста, односно циљане групе), може се на ту омиљену страницу надоградити и маркетинг. На врло посећеној страници сви бу да имају рекламу, будући то пружа могућност да је што већи број људи и види.