Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Хладноћа, од главе до пете


ЗИМСКА АПОСТОЛСКА


     

Када дођу хладни дани, треба заштити главу као што је то, према легенди, чинио апостол Јаков, потоњи заштитник шеширџија.

ременске прилике су се промениле, а за многе који не воле хладноћу, све је пошло наопачке. Баш као што је писао Душко Радовић. Да ли то наопако значи да нам капе и шешири који су нас штитили од опасних Сунчевих зрака више нису потребни, него само топлије ципеле? Изгледа да нема бојазни да ћемо током наредних месеци добити сунчаницу. Бар не у овом делу света! Додуше, никада се не зна. Ћуди климе данас је заиста тешко пратити. Као што нам је познато, то не полази за руком ни метеоролозима.
    Међутим, да видимо ваља ли уопште носити капу. Или да се придржавамо оне народне изреке која каже да „чизма главу чува, шубара је – квари”. Лекари, сарадници „Забавника” одмахују главом, тврдећи да би ипак требало водити рачуна о глави. Посебно када дува кошава, непријатан гост овог нашег подручја.
    Старо медицинско истраживање које су за потребе војске средином прошлог века обављено у САД говорило је да се чак осамдесет одсто телесне топлоте губи управо преко главе. У међувремену су, додатна испитивања показала да је тај постотак ипак мањи. Једно време из научних кругова стизале су вести да се између четрдесет и четрдесет пет одсто топлоте губи када је глава изложена великој хладноћи, а сада се многи слажу да је око тридесет одсто права мера. Наиме, површима главе заузима десети део укупне површине човековог тела.

                 
                                                           Жорж де ла Тур (1590–1652) – Свети Јаков
                                                      (са филцаним шеширом и шкољком на њему)

    То, међутим, не мора увек да значи да се губи само десет одсто топлоте. Зависи којој је хладноћи човек изложен. Управо као када је реч о топлоти. Јер, треба имати у виду, да је кожа лобање веома танка. Осим тога, ни свачија фризура није иста. Благо онима са дугом густом косом. Или периком! Јао оном ко је ћелав! Сетимо се цртаног јунака Душка Дугоушка и његовог вечитог непријатеља, ћелавог Елмера Давежа. Када креће у лов, Елмер увек ставља капу. Није то баш случајно...

ице, глава и врат у односу на остале делове тела вишеструко су осетљивији на температурне промене. Бар пет пута, како тврде професори Медицинског факултета у Индијани (САД), после дугогодишњег истраживања. А тело реагује на ниске температуре на сужењем крвних судова и смањењем протока крви у екстремитетима. Будући тако осетљиви, лице, глава и врат, када су изложени великој хладноћи или ветру могу да изазову болест, без обзира да ли тело при томе губи велики постотак топлоте или не. Они који пате од упале ува или синуса, то најбоље знају.
    Да топлота и хладноћа пресудно делују на главу, а тако и на читаво тело, сведочи и легенда која говори о апостолу Јакову, једном од дванаест Исусових апостола. Идући по свету, проповедајући Христово учење, он је пронашао начин како да нађе лека својим изранављеним стопалима, будући да је данима и месецима ходао неуморно у танким сандалама. Сакупљао је чуперке вуне и стављао их између стопала и танког ђона сандале. После извесног времена, приметио је да је вуна постала тврда и сабијена, под притиском тежине, као и због зноја и прашине. Тај збијени подметач за стопало заправо је био филц, један од најстаријих материјала насталих пресовањем влакана али и длаке. Филц се од давнина користи управо за израду шешира и капа, премда и кућне обуће, ћебади, женских ташни... Према истој легенди, свети Јаков је, штитећи се од хладноће, на главу стављао шешир од филца који је сам направио и у њега стављао шкољку. Она је такође обележје ходочасника – светог Јакова, Христовог следбеника који је заправо био рибар.

еширџије због тога апостол Јакова славе као заштитника свог заната. На многим сликама представљен је управо са филцаном капом на глави. Могло би слободно да се каже да је овај апостолски мит, у значајној мери, посебно током средњег века, допринео примени филца и ширењу производње.
    Место где је наводно откривен гроб светог Јакова јесте Сантјаго де Компостела на северозападу Шпаније, односно „место на које се чудом указала звезда”. Овај град у Галицији био је циљ ходочашћа многих верника у средњем веку. Чувена шпанска мерино вуна и ту је показала своје изванредне особине. Ходочасницима су уз пут продавани шешири од филца, онакви какве је, према легенди, носио свети Јаков. И данас су у моди! И женски и мушки модели!



Аутор: 
М. О.
број: