Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Чајанка на руски начин
ДОБАР ДАН, ИМАТЕ ЛИ

             

Породична традиција испијања чаја у Русији незамислива је без њега. По много чему најпоузданији кућни пријатељ, заузима почасно место у сваком дому. Нису му одолели ни Пушкин, Чехов, Толстој, Достојевски...

рви Руси који су пробали чај били су козачки атамани Петров и Јалишев који су 1567. године посетили Кину. Године 1638. руски посланик код татарског кана Василиј Старков на поклон цару Алексеју Михаиловичу доноси 64 килограма чаја. Остало је забележено да је дворски лекар Самојло Калинс њиме лечио владареве стомачне тегобе.
За кратко време, чај је постао најомиљеније пиће на руском двору.  Због високе цене био је доступан само најбогатијима. Пут каравана кроз пустињу Гоби, преко планинских ланаца средње Азије, затим кроз сибирске равнице и руске степе до Москве, трајао је шеснаест месеци. Али, крајем 18. века цене му падају и, када је ушао у готово свако домаћинство, постао је неодвојив део руске културе.


Људско сневање – божанска несаница
САН ЗА ЧЕТИРИ


                 

Уочи хиндуистичког празника Навратри – светковине девет ноћи која почиње 16. октобра – један сликар уснио је нешто необично...

удући да су га умориле приче о крају света који ће, наводно, врло брзо уследити, Славко Крунић, новосадски сликар из Београда, одлучио је како би му било паметније да дремне. Бар ће погледати (или доживети) још једну невероватну епизоду свог сањалачког живота! Чим склопи очи, Славко заспи. А када заспи, он обавезно сања. И онда све углавном личи на неки фантастични филм. Сања оно што на јави не би никада могло да се деси. Чак му не би ни на памет пало. Не би се ни усудио да помисли! Тако се и не усуђује да размишља о томе ко би то, иза његових очију, онда када се одвоји од „стварности”, могао да намотава траку и пушта филм. Да није то он сам? Када му таква могућност падне на ум, истог трена облије га руменило. Постаје кармин-црвен.


Приповеда се у нашим крајевима
ВОДЕНИ


         

адомак раскршћа путева, према Доњем Милановцу и Мајданпеку, као да нека невидљива рука намерника „мами” и упућује ка врлетима осаме гњездилишта тишине. Грдосија лука протеже се 42 метра у висину. Познатија је под називима „прераст”, „Шупља стена” и „Вратна”. Тако је назван и суседни манастир из 14. века. Ова трајна геолошка особеност, настала је у доба Јуре, пре око 160 милион година! Источна Србија се издваја природним каменитим мостовима. Сем капија Вратне, красе је „Рајска Прераст” на Замни, „Шупља Стена” код Мајданпека и „Касоње” у клисури Косанице. Упорношћу младих истраживача, узданице наше спелеологије, откривена је и нова: „Коњска Глава” у хомољском резервату Фељашана...


Ремек-дело са „бувље пијаце”
ДИВАН РАМ,



... Реноарова слика, купљена сасвим случајно – за педесет долара!

една госпођа из Вирџиније (САД) воли да обилази такозване бувље пијаце. Увек нађе нешто занимљиво што би могла да купи, а не потроши значајну своту новаца. Напротив. Какав новац! Она, наиме, уопште није богата ни успешна особа. Али ипак, обилазећи бувље пијаце, стекла је извесно знање, или боље речено, искуство када је реч о старинама. Уме да препозна шта је заиста стари комад старог намештаја, а шта само похабана „старудија” од пре неколико година.
    Пре пола године обрела се на пијаци у долини Шенандо у Вирџинији. Тренутак када је угледала једну слику, њој је заблистао као искра: златни рам у дуборезу сијао је под сунцем! Могла би да се закуне да је рам за слику – пејзаж – био изворан, односно - старински. Баш је леп, помислила је.


Мустре бечке на београдској калдрми
ФРУ-ФРУ И ОСИН

                  

Дугим сукњама са шлепом чистиле су прашину са улице, бориле се са кошавом која им скида шешире и ломи сунцобране, са мужевима и очевима који их грде због расипности, али београдске даме из 19. века нису одустајале од свог сна - упорно су се облачиле по „европејској” моди!


оком друге половине 19. века у Београду су се сударали животи старе паланке и новог модерног града. С једне стране стајале су чаршије са занатским дућанима, махале с уским сокацима, куће с баштама и пијаце, а с друге почеци индустрије, вишеспратне зграде, широки булевари, модерне продавнице... Два света често су могла да се виде и у истој улици, где су се наспрам „господских” зграда од цигле налазиле климаве уџерице од набоја. Богата грађанска класа, која је желела да источњаци утицај преко ноћи замени за европски, упоредо са градњом, мењала је и намештај, храну, обичаје, забаву, одећу, моду...


Hogar



Jeste li već čuli da...




                      ... готово десетина наше планете стално је под ледом


Ма шта кажеш



                  ЦРТАНА ДЕВОЈЧИЦА


Pisali ste


ПРЕХЛАДЕ  И ХЛАДНОЋА