Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Црнопуте амазонке
ПРИНЦЕЗЕ




Већ и сам њихов изглед изазивао је панику у редовима непријатељске војске. Жене из Дахомеја остаће упамћене као борци којима по храбрости није било премца, не само у Африци

едног суботњег поднева, у јесен 1861. године, мисионар Франческо Боргеро позван је да присуствује паради у Абомеју, престоници мале западноафричке државе Дахомеј. Није мала ствар бити почасни гост у земљи проглашеној Црном Спартом, чувеној по неустрашивим војним јединицама које у непријатељским редовима унапред изазивају страх, јер се добро зна да ће се борити до последње капи крви.


ОД РУСКОГ ШИЊЕЛА
ДО ХАВАЈСКЕ КОШУЉЕ



Како је из сиромаштва Москве Владимир Куш стигао на обалу егзотичног предела и настанио се у уџбеницима историје уметности

илијам Шекспир рекао је да је цео свет позорница. Можете ли то да замислите? Да уместо по трави или бетону, ходамо по даскама? Неколико векова касније Шарл Бодлер написао је да је „напољу ноћ слепа и глува”. Да ли вам је лакше да ноћ појмите као особу, као некога ко има очи и уши? Толико година након Шекспира и Бодлера тешко је измислити било шта потпуно ново. То се понајмање очекује од уличног портретисте.


НОВА УМЕТНОСТ
НА ТРАФАЛГАР СКВЕРУ

  
   Ђиха, ђиха, четир’ ноге, све четири круте, ђиха, ђиха, ми идемо на далеке путе! Колико често се сетимо ових стихова? Врло ретко, ако смо у свету одраслих. На лондонском Трафалгар скверу деца се пењу по бронзаним лавовима, девојке бацају новчиће у фонтану, шкљоцају фотографски апарати. Нелсонову фигуру на високом стубу покушавају да убаце у кадар пун плавог неба. Мало ко обраћа пажњу на статуе коњаника у угловима трга.
   Један јахач је изузетак.
   Недавно је у Лондону, на каменом пиједесталу насталом пре 170 година, једног сунчаног и свежег јутра блеснула фигура златног дечака који се љуља на коњу, загледаног у даљину, опремљеног за далеке путе.


Три прашке легенде
ПОЉУБАЦ, ЉУБОМОРА И ГЛИНЕНИ ЏИН


Приче о сиромашном трговцу који је и када је постао богат сањао сиромашни Праг, о Гвозденом витезу што се појављује једном у сто година и Голему, несрећном џину од глине...


                                              Праг, град препун знаменитости и легенди


Кад сироче пева
ОРФЕЛИНОВО



Објавио је прву књигу поезије код Срба и написао можда нашу најлепшу књигу. Био је и зналац неколико страних језика, бакрорезац, гравер, цртач, калиграф, члан Бечке академије наука, виноградар, травар...


                                 Захарија Орфелин био је човек од много знања

а је среће и правде, а пре свега онога чега у нас никада није било, пре свега памети, новосадски Универзитет би се звао по њему, по Орфелину. А овако? Овако су му дали уличицу са четири кућерка, гурнули га и скрајнули, као што су га вазда и за живота гурали. Па је морао све сам, успркос свих. Па он је, такав, сам самцијат, он је био цела једна академија, са све природним и друштвеним наукама и уметношћу,
наравно.


Hogar



Јесте ли већ чули да



... одрасло дрво храста годишње промени око 700.000 листова

... удаљеност којом радио-таласи путују око света делимично зависи од броја Сунчевих пега у том тренутку


Ма шта кажеш



           ПРИНЧЕВСКИ ПАР ОД БОМБОНА

            


Писали сте


БЛИЗАНЦИ
МЕЂУ
ЖИВОТИЊАМА

Драги „Забавниче”,
можеш ли да ми одговориш на питање постоје ли близанци и међу животињама?

БОЈАН
Оџаци