Ма шта кажеш

ПРИНЧЕВСКИ ПАР ОД БОМБОНА

Кроз историју сликарства, портрете краљевских и принчевских парова најчешће су радили најугледнији сликари. Онај ко би понео звање дворског сликара, био је заиста важна личност. Времена се, међутим, мењају... После венчања принца Вилијама, наследника британске круне, и његове изабранице Кејт Мидлтон, сада војвоткиње од Кембриџа, многи сликари су, иако незвани, одлучили да насликају њихов портрет. Међу њима, ипак се издваја уметник који уопште није сликар. Малком Вест успео је да направи портрет Вилијама и Кејт искључиво од бомбона различитих укуса, односно боја. Израда портрета трајала је пет недеља, а Малком је изјавио како је свакодневно радио бар десетак сати. И успео је. Младенци од бомбона заиста личе на оне праве!

   СВЕТЛЕЋИ
                       ДИНОСАУРУСИ

Краљевска ковница новца у Канади недавно је издала новчић за којим је настала права помама. Први у серији од четири, овај новчић од двадесет пет центи необичан је јер га краси цртеж диносауруса. То није све. Пошто се између тридесет и шездесет секунди изложи светлу, он касније светли у мраку: укаже се флуоресцентни скелет овог давно изумрлог џина. Занимљиво је да се, без обзира на то што ова несвакидашња парица има вредност од двадесет пет центи, по комаду продаје за тридесет долара. Срећа је што је исковано двадесет пет хиљада металних диносауруса па ће, надају се Канађани, свако ко то пожели (и плати, наравно) добити свој примерак.

        МАЧКЕ И АСТМА



Дуго се веровало да је астма, хронично упално обољење дисајних путева, болест која напада човека. Али, да од непријатне болести која изазива стезање мишића дисајног система и доводи до отежаног рада плућа, недостатка ваздуха и нагони на незаустављив суви кашаљ, болују и мачке, које су и саме изазивачи астме код људи, недавно је доказао доктор ветерине Ники Ред, професор са Шкотског универзитета у Единбургу.

Oн каже да је само потврдио и надоградио сазнање до кога је пре деведесетак година дошао његов колега Филип Патрид из Чикага, који је изнео поставку да су мачке, кућни љубимци, подложне бактеријским заразама и алергичне на дувански дим, људску перут и косу, кућну прашину што код њих изазива астму.
   Спроведена истраживања су показала да једна од 200 мачака има тегоба с астмом. Најподложније обољењу су сијамске мачке и оне узраста од једне до пет година. Симптоми су исти као и код људи – суви кашаљ, шиштање из плућа и кратак дах због недостатка ваздуха.
Доктор Ники Ред сматра да би готово истоветан начин лечења људи био делотворан и за мачке и спрема се да почне огледно болничко лечење оболелих кућних љубимаца.

-------------------------------------------------------------------------------

       МИКЕЛАНЂЕЛО И КЛЕВЕТНИЦИ

Славни италијански сликар и вајар Микеланђело Буонароти (1475–1564) једном је вешто извргао руглу своје непријатеље. Наиме, нека његова скулптура толико је одушевила сликара Рафаела (1483–1520) да је овај њеног аутора упоредио с великим грчким вајарима Фидијом и Праксителом. Буонаротијеви непријатељи су, међутим, Рафаелово мишљење осудили као неосновано претеривање. Тада је Микеланђело у земљу закопао свој кип Амора и задржао само његову одломљену руку. После извесног времена кип је откопан и сви уметникови непријатељи прогласили су га за античко дело, уз пут додајући да Микеланђело никада не би могао тако нешто да направи. Када су клеветници завршили, велики уметник показао им је скривену руку и тако им на најбољи начин „запушио уста”.

   КЊИГА
                       ЗА НА ГЛАВУ

Нека дама упитала је једном Марка Твена (1835–1910) да ли воли књиге и да ли их сакупља.
– Наравно. Ако су повезане у кожу, онда на њима одлично наоштрим бријач. Климав сто не може боље да се учврсти него танком књигом. Велики атлас света сјајно крије рупу на мом разбијеном огледалу, а мој пас ничега се толико не боји као дебелог енглеског романа кад му га бацим на главу – спремно јој је одговорио славни хумориста.

     ЗАБАВАН
                         ЈА

Франц Шуберт ( 1797–1828), аустријски композитор који се сматра последњим мајстором бечке класичне школе, био је једном на ручку код угледне личности Беча. Кад се после тога вратио у кафану неко из друштва, које га је тамо чекало, питао га је како се провео. Шуберт му је кратко одговорио:
– Да није било мене, било би ми ужасно досадно.

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту