Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




  



а видимо како сам се појавио на овоме свету.
То је бар јасно, морао сам да се родим.
Прво, моји родитељи су морали да се упознају и заволе и одлуче да имају децу. Лепо звучи и једноставно на први поглед, али да бих се родио баш ја, а не неко други, то су морали да буду баш мој отац и моја мајка, а колика им је уопште била шанса да се упознају и заволе? Почео сам да размишљам како су се уопште упознали моји родитељи.






                        Римска војска на Константиновом славолуку у Риму

ај Флавије Валерије Константин, за живота прозван Велики, рођен је највероватније око 272. године у Наису (данас Ниш), као син тада значајног римског војног заповедника Констанција и његове наложнице Јелене. Његов отац, прозван Хлор због светле пути, имао је завидну војничку каријеру.




Тешко сликару без модела, а још теже моделу са сликарем или вајарем. Ово су неки потресни примери

а уживању у некој слици углавном смо захвални сликару који је провео сате, дане и године у вежбању и усавршавању. Пре неког дела потребно је згужвати на хиљаде скица, опробати се у цртању сваког појединачног дела тела по неколико стотина пута. Често се заборавља да је сликару модел готово неопходан, а оно што се готово сигурно заборавља јесу муке кроз које сами модели пролазе. Неке од ових судбина остале су забележене, поготово током 18. и 19. века, када је потрага за савршеном људском фигуром старих мајстора, још једном после ренесансе, доживела процват.


Прича београдског професора и детектива о чудном понашању шеснаестовековног композитора Ђорђа Маинерија који је, уместо да буде спаљен на ломачи, добио унапређење, да би потом ипак био заборављен...

 
          
                  Композитора Ђорђа Маинерија инквизиција је оптужила за окултизам
                    и тешке злочине, али је неким чудом та тужба врло брзо повучена


        
Долазак Симе Матавуља у наш главни град био је плодоносан, његово стваралаштво разгранало се с приморских на градске теме, а последње године живота проводи уживајући у једној од својих страсти – путовањима

удан је, несхватљив је наш Београд, са оном силном мешавином раса и народности, са Немцима, Чесима, Мађарима, Јеврејима и Циганима, тако да личи на удолицу у коју се сливају људи са свих страна, у борби за комад хлеба. Ко сачињава Београд и шта је то управо београдски живот? Да ли она стара грчка и цинцарска буржоазија сада посрбљена, себична, грабљива, ћивтинска, са кућама пуним бакарног посуђа и турских ћилима; или оно полусеоско становништво у Палилули, са својим торлачким говором, са колом које игра недељом на раскрсници, са својим једрим девојкама и момцима убојицама; или становници Јеврејске мале, старци у фесовима и пругастим антеријама, са лицима и брадама као у библијских пророка, девојке црних и пламених очију, које брзо вену као прерано процветало цвеће; или чисто српско становништво, млада буржоазија, мали трговци, занатлије, чиновници, скоро досељени из унутрашњости Србије, који су донели особене типове и обичаје својих крајева; или оних десет хиљада Старосрбијанаца и Македонаца, који чувају своје одело, имају своје каване и еснафе; ’пречани’, који се као оаза држе са својим развученим говором и ситним претензијама на ’ноблес’... 



... неке бубе које живе у мравињацима могу да миришу као мрави, тако
да их ови прихватају као себи равне

       


          НАЈЛЕПШИ ПАС АМЕРИКЕ



ПЕНУШАВО,
МИРНО...
РУЈНО ВИНО

Занима ме колико сорти грожђа и колико врста вина постоји.