Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




За читање
и размишљање...


  



а видимо како сам се појавио на овоме свету.
То је бар јасно, морао сам да се родим.
Прво, моји родитељи су морали да се упознају и заволе и одлуче да имају децу. Лепо звучи и једноставно на први поглед, али да бих се родио баш ја, а не неко други, то су морали да буду баш мој отац и моја мајка, а колика им је уопште била шанса да се упознају и заволе? Почео сам да размишљам како су се уопште упознали моји родитељи.


Како је Константин надмашио Ханибала
ПРЕКО АЛПА






                        Римска војска на Константиновом славолуку у Риму

ај Флавије Валерије Константин, за живота прозван Велики, рођен је највероватније око 272. године у Наису (данас Ниш), као син тада значајног римског војног заповедника Констанција и његове наложнице Јелене. Његов отац, прозван Хлор због светле пути, имао је завидну војничку каријеру.


Уметници
и модели




Тешко сликару без модела, а још теже моделу са сликарем или вајарем. Ово су неки потресни примери

а уживању у некој слици углавном смо захвални сликару који је провео сате, дане и године у вежбању и усавршавању. Пре неког дела потребно је згужвати на хиљаде скица, опробати се у цртању сваког појединачног дела тела по неколико стотина пута. Често се заборавља да је сликару модел готово неопходан, а оно што се готово сигурно заборавља јесу муке кроз које сами модели пролазе. Неке од ових судбина остале су забележене, поготово током 18. и 19. века, када је потрага за савршеном људском фигуром старих мајстора, још једном после ренесансе, доживела процват.


А. Пераграш и његова сенка
ПЕСМА ЗА ПЕСМУ


Прича београдског професора и детектива о чудном понашању шеснаестовековног композитора Ђорђа Маинерија који је, уместо да буде спаљен на ломачи, добио унапређење, да би потом ипак био заборављен...

 
          
                  Композитора Ђорђа Маинерија инквизиција је оптужила за окултизам
                    и тешке злочине, али је неким чудом та тужба врло брзо повучена


Песник Далмације у Београду
МАЈСТОРЛУК НА

        
Долазак Симе Матавуља у наш главни град био је плодоносан, његово стваралаштво разгранало се с приморских на градске теме, а последње године живота проводи уживајући у једној од својих страсти – путовањима

удан је, несхватљив је наш Београд, са оном силном мешавином раса и народности, са Немцима, Чесима, Мађарима, Јеврејима и Циганима, тако да личи на удолицу у коју се сливају људи са свих страна, у борби за комад хлеба. Ко сачињава Београд и шта је то управо београдски живот? Да ли она стара грчка и цинцарска буржоазија сада посрбљена, себична, грабљива, ћивтинска, са кућама пуним бакарног посуђа и турских ћилима; или оно полусеоско становништво у Палилули, са својим торлачким говором, са колом које игра недељом на раскрсници, са својим једрим девојкама и момцима убојицама; или становници Јеврејске мале, старци у фесовима и пругастим антеријама, са лицима и брадама као у библијских пророка, девојке црних и пламених очију, које брзо вену као прерано процветало цвеће; или чисто српско становништво, млада буржоазија, мали трговци, занатлије, чиновници, скоро досељени из унутрашњости Србије, који су донели особене типове и обичаје својих крајева; или оних десет хиљада Старосрбијанаца и Македонаца, који чувају своје одело, имају своје каване и еснафе; ’пречани’, који се као оаза држе са својим развученим говором и ситним претензијама на ’ноблес’... 


Hogar



Jeste li čuli da



... неке бубе које живе у мравињацима могу да миришу као мрави, тако
да их ови прихватају као себи равне

       


Ma шта кажеш


          НАЈЛЕПШИ ПАС АМЕРИКЕ


Pisali ste



ПЕНУШАВО,
МИРНО...
РУЈНО ВИНО

Занима ме колико сорти грожђа и колико врста вина постоји.