3320 25. 9. 2015.
За читање
и размишљање...
а видимо како сам се појавио на овоме свету.То је бар јасно, морао сам да се родим.
Прво, моји родитељи су морали да се упознају и заволе и одлуче да имају децу. Лепо звучи и једноставно на први поглед, али да бих се родио баш ја, а не неко други, то су морали да буду баш мој отац и моја мајка, а колика им је уопште била шанса да се упознају и заволе? Почео сам да размишљам како су се уопште упознали моји родитељи.
ројеви. Када у размишљању дођемо до бројева, најпаметније је узети хартију и оловку. Иначе ћемо се изгубити. Загледао сам се у хартију и записао услове које морају да испуњавају особе с којима ћемо можда једног дана да имамо децу. Да видимо који би то био број.
а) мора да буде супротног пола
б) мора да буде приближно истих година
в) морамо да је упознамо, проговоримо с њом бар једну реченицу или да имамо очигледну прилику за то.
У школи просечан разред има око 30 ученика и требало би да је пола супротног пола, то значи 15 по разреду. Школа у коју сам ја ишао увек је имала бар десет разреда у једној генерацији, тако да се број већ повећава на 150. Ако додамо две генерације иза нас и две испред нас, то је 150 пута 5. Чак 750. И исто толико нових у средњој школи. Хиљаду и петсто само у школи.
Ово ће бити тешко одредити, али ако на школу додамо још познанства из насеља у коме живимо, па случајна познанства, факултет и то поготово ако смо отишли да студирамо у други град, па посао ... број се знатно повећава.
А опет, зависи и од тога да ли живимо у већем или мањем граду. Или на селу. Па и не упознајемо се баш са сваким кога срећемо.
Закључио сам да ћу морати да нагађам, али да нећу много да погрешим ако претпоставим да је то негде између 1000 и 3000 особа. Нека буде најмање. Да не претерујем.
Нека буде хиљаду.
аље ће да буде лакше. Да видимо сада откуд ја на овом свету и колика ми је шанса била да се родим.Значи, мој отац је упознао хиљаду девојака и моја мајка је упознала хиљаду младића. Шанса да се њих двоје упознају, према томе, јесте 1 у 2000 могућности.
Записао сам:
Шансе упознавања 1 : 2000
Када некога упознамо која је вероватноћа да ћемо да наставимо дружење? Па, са сваким десетим, мислим.
А шанса да ће та особа да нам се свиди, и ми њој? Опет бих рекао једна од десет.
Да ће та симпатија да пређе у љубав и озбиљну везу? Нека опет буде једна од десет.
И, на крају, да ће та озбиљна веза да пређе у брак. Мислим да је то свака друга. Једна од две.
Дакле:
Дружење 1 : 10; симпатија 1 : 10; љубав 1 : 10; брак 1 : 2
Значи, шанса да се оженимо баш одређеном особом од свих које смо упознали, такође је 1 : 2000.
Од две хиљаде особа супротног пола које смо упознали, свака има вероватноћу 1 : 2000 да ћемо баш у њу да се заљубимо, с њом да се оженимо и имамо децу.
Дакле, то што су се моји родитељи упознали (1 : 2000) и заволели (1 : 2000) случајност је од 1 према 4 милиона.
1 : 4.000.000
Много. Као два Београда.
То није све. То што су се моји родитељи заволели и одлучили да имају децу, уопште не значи да је требало ја да се родим. Зашто баш ја, а не мој брат или сестра? Да бих био ја, треба право семе да оплоди праву јајну ћелију. Толико се сећам из биологије. А које су ту цифре у питању?
Ево шта каже енциклопедија.
ена има око 400.000 јајних ћелија, а од тога у животу сазре једна месечно. То је око 400 могућих у току плодности.Мушкарац произведе око 100 милиона семених ћелија сваког дана.
А само једна семена ћелија у комбинацији са само једном јајном ћелијом даје баш одређену особу, а не њену сестру или брата.
Ево, узећу раздобље од само десет година, а не цео живот.
Жена за десет година произведе око 120 јајних ћелија. Нека буде 100. Ради лакшег рачунања. А и желео сам да себи повећам шансе.
Мушкарац. Десет година је 3650 дана. То значи да мушкарац произведе 365 милијарди семених ћелија за то време. Нека буде 300. Када сам смањио за жену, смањићу и за мушкарца.
Вероватноћа да се код наших родитеља споје баш наше две ћелије, баш оне две које чине једну једину и јединствену особу су један према 30 билиона. Овако:
1 : 30.000.000.000.000
И то уз сав мој труд да повећам вероватноћу.
Ако на ово додам и то да су моји родитељи имали прилику од један према четири милиона да се упознају и заволе, моја шанса да се појавим на овом свету била је:
4.000.000 Ø 30.000.000.000.000 = 120.000.000.000.000.000.000
Не знам како се овај број зове. Никада ми није био потребан толики број.
Али може скраћено да се пише као 120*1018. Сто двадесет са осамнаест нула иза.
Тада сам схватио да су и моји родитељи морали да се роде и то баш они, а не неко други, да бих ја уопште дошао до тога да имам прилику, ма како малу прилику.
овек, овакав као данас, назван разумни човек или хомо сапијенс, појавио се пре отприлике 100.000 година. Једна генерација траје око 25 година. Прошло је четири хиљаде генерација. Ако пратимо само једну особу из сваке генерације вероватноћа да ћемо се икада родити повећава се на један према 480 са 21 нулом иза. Али, човек има двоје родитеља, оца и мајку; четворо бака и деда, осморо прабака и прадеда...Ух, можда је најбоље да одустанем.
Сетио сам се да је укупан број атома у свемиру 1080. Један са осамдесет нула. Не желим да моје шансе да се родим буду мање од шансе да нађем један атом у свемиру. Ако наставим да рачунам, биће знатно мање.
А ионако сам се већ родио.
Док сам о томе размишљао сетио сам се да је пре хомо сапијенса био хомо хабилис, чак пре више од два милиона година, па аустралопитекус пре скоро четири милиона година. Све до првог једноћелијског организма који је такође предак сваком од нас. Пре скоро четири милијарде година.
Све је то непрекинута линија, стална линија која нигде није смела да пукне да бих се ја родио. И било ко други.
Зашто ми је уопште пало на памет да се питам откуд ја на овом свету. Од тога само боли глава. Родио сам се и готово. Неко је морао да добије на животном лоту.
Него да видимо – ко сам ја?
Аутор:
Драган Кесић
Илустровао:
Растко Ћирић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
