Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



                      
Једна од најзначајнијих слика Паје Јовановића – Four Teutonicus – нетрагом је нестала пре сто једне године. Има ли наде да је поново видимо?


з густе, непрегледне четинарске шуме, која и у освит јесење зоре једва да се кроз измаглицу разазнаје, израња ратничко копље и прецизним поготком на месту усмрћује римског војника. Ова драма подсећа на исечку из неког историјског филма, али она се овог пута не одвија у биоскопу, него на уметничком платну. Римски војник насликан на самрти, постао је прва жртва сликарског виђења немилосрдне борбе, познате као једна од највећих битака старог света – битке у Теутобуршкој шуми.


                
 
Одакле човеку који заводи ред у џунгли прстен са знаком лобање и да ли се траг тог моћног печатњака може избрисати?

ександар Поповић из Београда, са Вождовца, редовни читалац „Забавника”, упутио је недавно редакцији врло занимљиво питање, а текст који следи, одговор је на то питање. Иначе, Александар има само шест и по година, налази довољно времена и начина да, поред предшколских обавеза, прочита и стрипове из „Забавника”. Кратке и оне дуже. Уосталом, и сам их црта. У кућној радионици Алексе Поповића настало је више стрипова који обрађују митолошке, витешке, али и љубавне теме. Он те стрипове скенира, страну по страну, а затим шаље пријатељима путем Интернета. Иако никада није био на Криту, нацртао је и написао стрип о Минотауру!



Вечно је питање да ли је зарада на позајмљено покренула или уназадила свет



ивимо у време када је сасвим уобичајено да појединци, затим мала и велика предузећа, па, најзад, и многе државе узимају кредите од банака или неких великих међународних монетарних установа. При том је предвиђено да се ти новчани дугови враћају у за то уговором договореном року, али, најчешће, уз одређену камату. Свима нам је то не само сасвим блиско, него и потпуно разумљиво. Међутим, да ли је увек било тако? Да ли је узимање процента на позајмљени новац сматрано нечим што се просто подразумева или не?
   Платон и Аристотел, двојица горостаса античке науке и филозофије, заузимали су крајње негативан став према позајмицама новца уз узимање камате. Старији од њих је у свом спису „Закони” записао следеће:
   „Новац не сме да се оставља на чување ономе у кога немаш поверења, не сме да се даје на зајам уз наплаћивање камате, јер је слободно свакоме ко је узео новац на зајам да повериоцу (који тражи проценте од оног коме је дао позајмицу) не врати не само камате него ни главницу. Таква уређења су за државу сигурно најбоља.”


Све наше године броје се од 1939, од последњег дана фебруара, оног кад година не преступи. Дакле, 28. Последице овог важног датума – дана кад је изишао први број „Политикиног Забавника” – и даље, након 73 пролећа, струјним ударима радозналости сваког петка-изузетка заискре пред читаоцима, попут лампе која не дозвољава мраку учмалости и незнања да овлада нашим животом.
Уз наклон захвалности за стрпљење, љубав и уважавање кроз све ове наше заједничке године поштованим читаоцима, уместо свећица на рођенданској торти, у овом броју поклањамо посебне прилоге наших угледних писаца и илустратора, оних без којих би „Забавник” облило сивило обичности


                           

... филм „Оливер Твист” је у Кини приказиван под именом „Изгубљено дете у магловитом граду”

               ТРИ ДАНА У БЛАТУ




                          
КОТРЉАЈУЋЕ ЛОПТЕ