3320 25. 9. 2015.
ДРАМА
ЈЕДНЕ ДРАМЕ
Једна од најзначајнијих слика Паје Јовановића – Four Teutonicus – нетрагом је нестала пре сто једне године. Има ли наде да је поново видимо?
з густе, непрегледне четинарске шуме, која и у освит јесење зоре једва да се кроз измаглицу разазнаје, израња ратничко копље и прецизним поготком на месту усмрћује римског војника. Ова драма подсећа на исечку из неког историјског филма, али она се овог пута не одвија у биоскопу, него на уметничком платну. Римски војник насликан на самрти, постао је прва жртва сликарског виђења немилосрдне борбе, познате као једна од највећих битака старог света – битке у Теутобуршкој шуми. Историчари су забележили да се ова тешка тродневна битка Римљана и Германа одиграла 9. године нове ере у северним немачким крајевима, двадесетак километара северно од данашњег града Оснабрик. Дуго завађена германска племена, окупљена око војсковође Арминија који је у време цара Октавијана Авуста служио у римској провинцији Германији под проконзулом Квинтом Варом, одлучила су да подигну устанак. Варов задатак, пак, био је да успостави римску власт све до области Везера и Лабе на истоку. Како би осујетио римске намере, Арминије је тајно склопио савез са германским поглаварима. Искористивши Варово поверење, Арминије је у неприступачној Теутобуршкој шуми у заседу намамио три римске легије са око двадесет хиљада војника на челу са самим проконзулом Варом. Током три дана исцрпљујуће борбе германска племена потпуно су потукли Римљане. Арминије се прославио као велики војсковођа – победио је тада највећу војну силу на свету.
Упечатљиви Србин
Ова велика битка инспирисала је многе уметнике у прошлости. Они који су били дорасли таквом изазову, успели су да створе несвакидашња дела која су превазишла оквире времена и простора. Том изазову није могао да одоли ниједан српски сликар. На самом крају 19. века, када је био у напону снаге и на врхунцу славе, Павле Паја Јовановић (1859–1957) прихвата поруџбину да за велику међународну изложбу у Бечу наслика управо битку у Теутобуршкој шуми. Озбиљно и с пуно жеља Јовановић приступа остварењу. На време завршава слику и предаје је стручној комисији бечко. Крај је познат: уметник 1899. године добија престижну Рајхлову награду и новчани износ од тадашњих шест хиљада динара у злату.
Хелиогравура изгубљене слике налази се у Музеју града Београда
Паја Јовановић је реконструкцију битке засновао на историјским чињеницама, мада је овај догађај заокупљао пажњу многих уметника и пре њега (попут, рецимо, немачког уметника Фридриха Гинкела који је 1864. насликао једну верзију ове битке). Да би што верније приказао чувену битку у Теутобуршкој шуми, Јовановић је проучавао историјску и археолошку грађу, мада није искључено и да се надахнуо и Вагнеровом оперском трилогијом „Прстен Нибелунга”.
Несумњиво је да је Јовановић у ово дело великих размера (према његовом сећању преко 20 м²) унео сву своју вештину и искуство, тако да се с правом сматра за једно од његових најзначајнијих дела уопште. Лишена сваке театралности и приказана врло реалистично, „Furor Teutonicus” већ је при првом излагању била врло добро прихваћена и оцењена. На великој међународној изложби у Берлину, 1901, слика је добила једну од укупно једанаест златних медаља, колико их је на тој изложби подељено.
Тако, између осталог, и у часопису „Berliner Architekturwelt” посебно се истиче да:
„... Сликарство великог стила обогаћено је, на нашу радост, крајем јуна, отварањем изложбе аустријских уметника, а најпре веома упечатљивом сликом једног Србина који је живео у Бечу Paul Joanowits „Furor teutonicus”, која верно и генијално приказује напад германске трупе из густе шуме на римску легију која маршира мрачном планинском долином. Вредно пажње је то што је један Словен искористио не малу уметничку моћ да ода признање неодољивој колективној снази Германа у борби”.
Такође и Милутин Миланковић, који је крајем 19. века живео и радио у Бечу, у свом делу „Успомене, догађаји и сећања” описује Јовановићеву слику као једну од најбољих које је видео у граду на Дунаву. Одмах је у Минхену штампана и хелиогравура слике која је повећала њену омиљеност.
Само скице
Од тада је „Фурор Теутоницус” био излаган и награђиван на изложбама у Паризу 1902. (Medaille d’or, Salon des Art francais), Сент Луису у Америци 1904. (Saint Louis, Silver Medail World’s fair), Салцбургу 1909. (Golden Staatsmedaile, Salzburg) и на крају у Сантјаго де Чилеу 1910. (Museo National des Bellas Artes). Судећи према наводима из уметникових „Мемоара”, слика „Furor Teutonicus” ” откупљена је за Национални уметнички музеј у Сантјаго де Чилеу 1911. под називом „Los Barbaros”. Међутим, након скорашњих провера у Museo National des Bellas Artes у Сантјаго де Чилеу, установљено је да се слика не налази у збирци овог музеја, те је њена судбина и данас непозната.
Сликар у свом минхенском атељеу 1889. године
Од 1911. се под необјашњивим околностима води као нестала, што је и сâм Јовановић потврдио у својим мемоарским белешкама. До нас су, пак, остале сачуване две Јовановићеве скице ове слике у уљу мањих формата, које је уметник насликао током прве и друге деценије прошлог века.
Сасвим сигурно судбина једне од најзначајнијих слика нашег прослављеног уметника Паје Јовановића и данас, након једног столећа, обавијена је велом тајне. Гајимо наду да слика није неповратно нестала и да ће јој се, ипак, ући у траг. Уколико би се то догодило, било би то свакако једно од најзначајнијих културних открића новијег времена.
Аутор:
Петар Петровић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
