3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КОТРЉАЈУЋЕ ЛОПТЕМолим те да нам помогнеш и кажеш шта је то зорбинг?
АЊА и РАДЕ
Ниш
Ако могу ситни глодари, кућни љубимци, што не би и човек? Од седамдесетих година прошлог века правиле су се прозирне лопте намењене „вожњи” за хрчке, мишеве, а онда је неком пало на памет да би сличне лопте могле да послуже и људима. По замисли британског Клуба опасних спортова, осамдесетих година израђена је лопта пречника двадесет три метра у којој су се налазиле две столице намењене људима који за њих треба да се вежу сигурносним појасом да би се потом у њима безбедно котрљали. Без обзира што се та лопта показала непрактичном и брзо је уништена, идеја да се створи велика лопта на надувавање, у коју може да се смести једна или више особа и потом се у лопти спушта низ падину, 1994. године остварена је у Окланду, Нови Зеланд.Двејн ван дер Слус и Ендру Акерс почели су да праве те необичне „санке” које су назвали „зорб”, као и предузеће које су основали, а спорт се прочуо као зорбинг. У речнику се појам објашњава као „спорт чији су учесници смештени унутар велике, прозирне лопте која се потом котрља пољем или низ неку падину”. Зорбинг је постао омиљен у многим државама света и, у међувремену, ушао и у „Гинисову књигу рекорда”.
Извесни Стив Кемп је, окрећући се у зорбу, превалио највеће растојање од петсто седамдесет метара, док је најбржи зорбонаут, како зову људе који се баве овим спортом, Кит Колвер: постигао је највећу брзину од педесет два километра на сат. Колико нам је познато, зорбинг не постоји у нашој земљи.
МАЈКА МАЈАМИЈАПомно пратим серију која је код нас преведена као „Истражитељи из Мајамија” и често се запитам кад је настао овај град који се тако „лепо слика”?
Милица
Ниш
Смештен на обали Атлантског океана, на југоистоку америчке државе Флориде, Мајами је град са преко два и по милиона становника. Подручје на коме се данас поносно уздиже Мајами, пре него што су ту почели да стижу досељеници из Европе, било је насељено више од једног миленијума. Ту су живели староседеоци Текесте који су до средине 18. века сасвим нестали. Педро Менендес де Авилес (1519–1574), шпански адмирал и истраживач, овај део Америке припојио је Шпанији 1566. године, а годину дана касније ту је основана шпанска мисија.О том делу обале говорило се као о „једном од најпривлачнијих места за оснивање насеља”. Кад је 1894. године наступила велика хладноћа, једино су усеви из Мајамија „преживели” на Флориди. Џулија Татл (1849–1898), месни одгајивач лимунова, успела је да једног од железничких „тајкуна” убеди да железничку пругу прошири и доведе до Мајамија. Јула 1896. Мајами је озваничен као град који је бројао само триста становника. Зато се Џулија Татл, једна од ретких жена за коју се каже да је основала неки град, каже да је „мајка Мајамија”. С мањим и већим успонима и падовима овај град се ширио наредних деценија. Кад је Фидел Кастро 1959. године преузео власт на Куби, многобројни Кубанци потражили су уточиште у Мајамију. У другој половини 20. века Мајами прераста у један од важнијих међународних, финансијских, културних средишта.
АНЂЕО СМРТИДа ли можда знате нешто о овој скулптури (уз писмо прилажем и фотографију), која је сад постављена у близини Павиљона Цвијета Зузорић, у Београду, а некада се налазила код Конака кнегиње Љубице?
Ваш верни читалац
МИЛОМИР РАШКОВИЋ
Нови Пазар
Априла прошле године две постојеће скулптуре Ивана Мештровића (1883–1962) на Калемегдану, „Победник” и Споменик захвалности Француској, добиле су „друштво”. На Малом Калемегдану, код Павиљона „Цвијете Зузорић”, постављен је „Анђео смрти”, још једно Мештровићево вајарско дело. Овај кип настао је пред велику Међународну изложбу у Риму 1911. године на којој је Србија, у парку виле Јулија, подигла национални павиљон у коме су била изложена најзначајнија дела уметника с наших простора. Мештровићева замисао била је да „Анђео смрти” испред павиљона стоји као пилон (висока монументална кула на улазу у староегипатске храмове). Иначе, на изложби у Риму, између осталог, биле су изложене и Мештровићеве скулптуре замишљене као део архитектонско-вајарске целине „Видовдански храм”, до чијег остварења никад није дошло. Велики део тих скулптура данас се чува у Народном музеју у Београду.У сарадњи Народног музеја и Галерије „Јован Поповић” у Опову, 1971. године приређена је изложба Мештровићевих дела. „Анђео смрти”, бронзани кип висок готово четири метра, наставио је да краси оповски Парк скулптура и није враћен у матични музеј јер због висине није имао одговарајуће место. Ово дело великог југословенског вајара поново се вратило у српску престоницу.
СЛИКОВИТА КАЗНАШта значи изрека „бацати дрвље и камење” на некога?
БРАНКО
Ваљево
Изрека „бацати дрвље и камење” на некога у речницима српског језика заблежена је као сликовит облик у значењу када се неко за нешто оштро и жестоко напада или осуђује због нечега. Постоји неколико облика ове изреке. Може да се каже „осути” или „дићи” или чак „сипати дрвље и камење” на некога, да би се појачао утисак о грдњи. У неким случајевима из изреке се искључује „дрвље”, па се каже само „осути камење” што упућује на древно време и каменовање које се као најтежи и најсрамнији обилик каyне примењивало код старих Египћана, Грка, Римљана, али и код нас. На основу тог обичаја настао је и овај израз у нашем језику. Често се користи у говору, а био је и омиљено уметичко изражајно средство наших старијих писаца попут Стјепена Митрова Љубише, Стевана Сремца, Радоја Домановића.
Илустровао Добросав Боб Живковић
