3320 25. 9. 2015.
Измишљени јунаци и „стварност”
ТАЈНА ФАНТОМОВОГ
Одакле човеку који заводи ред у џунгли прстен са знаком лобање и да ли се траг тог моћног печатњака може избрисати?
ександар Поповић из Београда, са Вождовца, редовни читалац „Забавника”, упутио је недавно редакцији врло занимљиво питање, а текст који следи, одговор је на то питање. Иначе, Александар има само шест и по година, налази довољно времена и начина да, поред предшколских обавеза, прочита и стрипове из „Забавника”. Кратке и оне дуже. Уосталом, и сам их црта. У кућној радионици Алексе Поповића настало је више стрипова који обрађују митолошке, витешке, али и љубавне теме. Он те стрипове скенира, страну по страну, а затим шаље пријатељима путем Интернета. Иако никада није био на Криту, нацртао је и написао стрип о Минотауру!Ипак, Фантом остаје његов најомиљенији стрипски јунак. Приче о борцу против зла и криминала који живи усред афричке прашуме, освојиле су Алексино срце и заокупиле његове мисли. Највише размишља о његовом прстену са знаком лобање. Он је посебно тајанствен и упућује на то да човек током живота не успева да реши све тајне... Питање Александра Поповића стога гласи: Да ли је Фантомов прстен толико моћан да кад некога њиме удари или му га прислони на кожу оставља знак лобање за цео живот? Или је тај знак могућно некако скинути, огулити, избледети? Можда оперисати?
„Забавник” је покушао да нађе одговор на ово, нимало лако Алексино питање, али држећи се упутства славног писца Владимир Набокова. Он је, наиме, предлагао да се реч „стварност” увек пише под знацима навода. То значи да се како према „стварним” тако и према измишљеним догађајима и личностима, односно ликовима, треба једнако понашати. Зато говоримо о „стварном” Фантому и његовом прстену са знаком лобање.
Јунак са маском
Алекса, као и већина других читалаца „Забавника” вероватно зна да је Фантомово право име Кит Вокер. Можда и Кристофер Стендиш... Како год. Он је јунак, настао из пера америчког писца стрипова Лија Фолка и цртача Реја Мура. (Фолк је створио и мађионичара Мандрака.) Као дневни новински стрип, Фантом се први пут појавио 17. фебруара 1936. године, а 1939. године објављено је и прво недељно издање у боји.
Познат такође и као Дух Који Хода, Фантом је био први костимирани, тачније маскирани јунак стрипа који је носио одело припијено уз тело. То је касније постало обележје будућих стрипских великана. Фантом кога ми „познајемо” потиче од породичне лозе старе бар четири стотине година, а коју штите Пигмеји. Живи скривен у прашуми, у пећини у облику лобање. Одатле се Фантоми (мисли се на мушке наследнике) уз помоћ посебних моћи (велика физичка и умна снага, брзи рефлекси...) упуштају у борбу против криминалаца и различитих представника сила зла. Као што је познато, у томе су сви Фантоми веома успешни.
Али, која је тајна њиховог прстена?
Делимичан одговор на ово питање први пут се појавило тек 29. октобра 1950. године у недељном стрипу Лија Фолка. У причи „Фантомов прстен” каже се да је први Фантом примио прстен са „мртвачком главом” (лобањом) од Краљева Џунгле. И то је било све. Ли Фолк више никада није проговорио о Фантомовом прстену. Умро је 1999. године, а дневни стрип, после Фолка, радили су писац сценарија Тони Депол и цртач Пол Рајан. Нови Фантомови доживљаји штампани су у облику стрип-албума широм света, у САД и Аустралији, Скандинавији, Индији...
Алхемичар, Нерон, или..?
Дакле, када је Ли престао да ради, нови писци сценарија, читаоце који су желели да открију тајну Фантомовог прстена, упућивали су на сасвим друге стазе. Прича о дару Краљева Џунгле потпуно је заборављена. Скандинавски писци сценарија стрипова чини се да су дали највећи допринос решавању ове загонетке. Швеђанин Улф Гранберг, 1973. године написао је неколико сценарија за стрип о Фантому, између којих и „Прстен”. У њему изражава неслагање са митом о Краљевима Џунгле. Ма какви Краљеви! Првом Фантому прстен је дао нико други него славни швајцарски алхемичар, астролог и лекар Теофрастус Филипус Ауреолус Бомбастус фон Хоенајм, познатији као Парацелзус, а који је живео у 16. веку.
Упркос томе, већ у следећем наставку „Мистерија у Риму”, исти писац говори о прстену који је заправо део заоставштине злог римског цара и оперског певача аматера – Нерона... Прстен је Фантом нашао у римским катакомбама.
Али, одакле Нерону прстен са лобањом?
На следећи траг наводи нас Финац Карл Т. Лепенен у стрипу из 1997. године. Он је написао да је Фантомов прстен израђен од клинова којима је Исус био прикован за крст на Голготи. Нерон је касније те клинове украо и дао да му се направи прстен, надајући се да ће Христова моћ прећи на њега, те да ће је искористити у потпуно супротном смислу. Уместо да чини добро, да чини зло. Но, Фантом га је напослетку уграбио. Дошао је у руке праведника.
Скандинавце је и даље копкала тајна Фантомовог прстена. Клаес Рејмерти, у причи из 1984. године тврдио је да је прстен направљен од „нечега” (не може да се каже да је то „само” метал), што је пало с неба! Односно, од твари из свемира. То се догодило још у давна времена када је цветала египатска цивилизација. Од Египћана прстен су наследили друиди, односно Келти, а напослетку нацисти...
Тему је Рејмерти обрадио још једном, међутим, разликовала се од претходне. У време старог Египта главни јунак, принц Рахотеп налази прстен у старој гробници. Јасно му је као дан да прстен има чаробне моћи. У наредној епизоди прстен ће бити у рукама крсташа...
Причи као да нема краја. Алекса ће је можда наставити. А одговор на његово питање зависи од тога која му се верзија прича највише свиђа. Чини се да је најупечатљивија она која упућује на то да је прстен део необјашњиве свемирске силе. Можда је направљен од ноте која је испала из бескрајне партитуре док је тамо негде горе, на неслућеним висинама, свирана музика сфера како је, уосталом, говорио Питагора?
У том случају, будући да о свемирском камењу не знамо баш много, Фантомов печатник може да буде толико моћан да његов траг човек не може да уништи. Чак ни операцијом у болници, а камоли гребањем или сапуном. Као, уосталом, што не можемо да избришемо неку дивну музику из мисли. Знак лобање стајаће на кожи зликоваца као опомена да треба да чине само добра дела. Нека буде тако.
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
