Архива

Архива

„Можда бих ја постао прави песник да је та дивна Жена остала крај мене”, исповедао се Бранко Миљковић пред коначни одлазак. „Овако ја сам онај што се играо ватром и изгорео”

егова песма „Епитаф”, саздана од једног јединог стиха „Уби ме прејака реч”, постала је својеврсни слоган, пословица и опште добро, иако многи нису знали нити знају ко је и кад овековечио ове четири судбинске и судбоносне речи. Исписане су, у грчу, с јесени 1960. године, последње јесени Бранка Миљковића, док се над њим увелико надноси злокобно „кад млидијах умрети”. О томе сведочи сам песник у опором писму пријатељу у Загребу, после једног од боравака у том граду.

ЈЕДНА „ОЏАКЛИЈА”

НА ДВА НАЧИНА

Како су се у Пироту срели Паја Јовановић и Ђорђе Крстић и како су уметници видели стару сеоску кухињу...

ије ретка појава да два уметника насликају исти мотив који на први поглед изгледају готово истоветно. Колико год да личе једно на друго, она су заправо два различита виђења истог мотива. Управо је мотив сеоског огњишта из Јужне Србије подстакао двојицу наших великих сликара да крајем 19. века створе јединствена уметничка дела. Две оџаклије, које се данас налазе у Народном музеју у Београду, не повезује само визуелна сличност и сликарско мајсторство, већ и иста судбина настанка.

Бело је тихо

ПССССТ!

Зашто је тако мирно док веје?

Сава Шумановић, „Зима”, Шид, 1940.

еки људи обожавају зиму и снег, док се други згражавају. Све, само пахуљице не! На страну осећај хладноће, зимогрожљивости, односно уживање у скијању, грудвању и санкању. Свако бира шта му највише прија. Баш као и неподношљиве врућине, тако и хладно време може, у извесним случајевима, да буде опасно по живот. Међутим, једно је извесно, а није опасно: када пада снег, као да вео тишине прекрива све наоколо. Чак и у граду, где бука и врева неприкосновено владају, чак када аутомобили и аутобуси не престају да круже, трубећи... Заиста, зашто имамо утисак да је тихо када пада снег?

Врти се од памтивека

ИГРА КАО

Наизглед другачија од оних којима су се играла деца старог Египта, Грчке, Рима, данашња чигра само је, уз помоћ посебног механизма, добила веће убрзање. Све остало је остало исто

Задаци за 21. век

ЈАБУКА ИЗ РАЈА ИЗАШЛА

На граници Средње Азије расту шуме дивљих јабука које потичу још од времена диносауруса. Врло разноврсне и изузетно отпорне, оне су предак свих јабука које данас једемо. Њихово изучавање помогло би да се савремене врсте спасу од пропадања

Слатке, накиселе, црвене, жуте, природно отпорне на болести... Тјан Шан је дом јабука чија разноликост нема премца.

а ли волите да једете јабуке? А лењу питу? У пекарама по свету могу да се нађу различити производи добијени од јабука, а њихова годишња производња вреди на милијарде евра. Сигурно сте чули да би јабуке требало јести и да „једна јабука на дан држи доктора далеко од куће” (An apple a day keeps doctor away).

Hogar

Јесте ли већ чули да...

... познати енглески песник и преводилац Роберт Грејвс (1895–1985) већину својих најлепших лирских песама написао је после своје 60. године

Ma шта кажеш

ЧЛАН БИБЛИОТЕКЕ

Писали сте

БИСТРИ ДРВОСЕЧА

Да ли је истина да су даброви „мајстори” у обарању стабала и да она увек падају према води? Како успевају у томе?

Жељко
Панчево