3320 25. 9. 2015.
Писали сте
БИСТРИ ДРВОСЕЧАДа ли је истина да су даброви „мајстори” у обарању стабала и да она увек падају према води? Како успевају у томе?
Жељко
Панчево
Даброви су водене и копнене животиње и највећи глодари наше северне полулопте. Прати их глас да су веома веште дрвосече. У томе има много истине, али само када је реч о брзини обарања стабала. Наиме, даброви свако дрво вишеструко користе. Кора им је за храну, а пањеве, дебла и гране користе за изградњу насипа и јазбина. У обарању дрвећа изгледа да примењују неку посебну вештину да би свако стабло пало према води. Али, није тако. Дрвеће које расте поред неке реке или језера склоно је да се из корена криви ка води и самим тим да пада према води без обзира на који начин да га дабар засеца својим оштрим зубима.
ПО РУКОПИСУ ТЕ ПОЗНАЈЕМСкоро сам на Интернету наишао на текст о графологији, па сам мислио да би било лепо ако би могао и ти нешто да ми напишеш о томе, у једном од наредних бројева,
Борис
Нови Сад
Од грчких речи „grapho” у значењу пишем и „logia”–наука добијен је назив графологија за науку која проучавањем рукописа неке особе објашњава његову личност, нарав и остале особине. Иако се рукопис мења с годинама, стручњаци сматрају да „душа” рукописа заправо остаје иста. Без обзира што се, у законима римског цара Константина, већ у 4. веку, спомиње стручно утврђивање порекла неког рукописа или потписа, сматра се да је графологоја настала у Италији у 16. веку, када је Камило Балди, шеф катедре за филозофију Универзитета у Болоњи објавио студију „Како се из добијеног писма распознају природа и кавоћа личности пошиљаоца”.
Две стотине година касније француски фратар Иполит Мишон такође се посветио графологији наденувши јој 1872. године и име. Од тог времена па све до данашњих дана постојале су многе графолошке школе чији је задатак, упркос различитим учењима, увек био исти: како тумачити личност гледајући написане знакове. Највећи процват графологија у Европи доживљава уочи Другог светског рата, али су потом многи графолози напустили Стари континент и отишли у САД где је ова вештина била веома уважавана.И данас у Америци, мање у Европи, графолошки тест чини обавезни део теста личности који се обавља приликом ступања на ново радно место. Графолози све чешће притичу у помоћ и брачним паровима који се не слажу најбоље, затим усамљеним људима који траже сродну душу. Добар графолог истражује најситније појединости које човек, чији је рукопис, жели да сакрије. Не чуди зато што се уз графологију често помиње и психологија, јер у највећем броју случајева течајеве графологије посећују психолози и лекари уопште. О графологији смо опширно писали у броју 2717, марта 2004. године.
СЛАТКИШИ ЗА ПУТОВАЊЕДраги „Забавниче”, потребна ми је твоја помоћ. С другарицама сам се договорила да идемо на тродневни пут и да свака од нас припреми нешто од хране. Моје задужење су слаткиши. Предложи ми рецепт за неке колачиће који могу да се понесу на пут.
Унапред захвална,
Кристина
Смедерево
Драга Кристина, предлажемо ти да за пут испечеш медењаке. Здрави су, укусни и, што је најважније, прави су слаткиш за пут. За њих није потребно ни посебно паковање, ни салвете, јер су трајни и суви као кекс. Уз то, припремају су веома лако.Ево једног провереног, а једноставног рецепта.
Потребно је: 500 грама брашна, 150 грама маргарина, 150 грама шећера у праху, 150 грама меда, два јаја, кашичица соде бикарбоне или прашак за пециво. И зачини су неопходни: цимет, каранфилић, анис у праху, ђумбир, а може да се дода још који зачин, нарибана корица лимуна, измрвљен лешник, орах или бадем, па и ситни комадићи чоколаде.
Здрава и укусна посластица за пут
Састојке треба умесити и тесто оставити да одстоји десетак сати.
Тесто потом ваља развући на дебљину прста и модлом вадити медењаке у
одговарајуће облике, стављати их у подмазан и побрашњављен плех и петнаестак минута пећи на 180 степени.
Тесто може и рукама да се обликује у лоптице које се, потом, између дланова благо спљескају.
На медењаке треба ставити и глазуру која се добије када се добро умути једно беланце, мало сока од лимуна, од 150 до 250 грама шећера у праху (количина зависи од величине јајета), док све не постане густа маса и на крају се дода кашика густина.
