3320 25. 9. 2015.
Ma шта кажеш
ЧЛАН БИБЛИОТЕКЕ
Кад Зоран Радмиловић на сцени позоришта Атеље 212 изговори да је члан библиотеке, у гледалишту се чује громогласан смех. Снимак представе „Радован Трећи” из 1984. године, по тексту Душана Ковачевића, и даље има мноштво поклоника. Тексту који изговара Зоран Радмиловић сигурно се не би смејала једна Канађанка. Ову неименовану „заборавну даму” недавно је зауставила полиција на аутопуту недалеко од Монтреала, града у коме и живи. Шта је могао да буде њен грех кад су људи од закона сместа хтели да јој ставе лисице на руке и спроведу је у затвор?
Од октобра 2007. године жена се једноставно оглушила на све позиве да врати пет позајмљених књига из градске библиотеке. Упркос молбама, а убрзо и казнама које је у међувремену добијала, ова Канађанка остала је глува на захтеве које је добијала и усмено и писмено. Немајући куд, управник библиотеке случај предао је суду. Пресуда донета почетком јануара ове године гласила је: уколико жена не плати казну од двеста тридесет пет канадских долара, мораће у затвору да одлежи једанаест дана.
Кад су ову житељку Монтреала зауставили полицајци и објаснили јој шта је у питању, жена је напокон схватила да бити „члан библиотеке” подразумева и одређену одговорност. Наравно, чим је чула да јој следи тамница, одмах је избројала новац који је, као одштету библиотеци, до тада одбијала да плати.
ГРЕХ СТАР 77 ЛЕТА
Извесни Антонио, коме се не открива презиме, решио је да се разведе од супруге Розе. Наизглед незанимљива вест кад се не би знало да се ради о мушкарцу од деведесет девет година и три године млађој жени. Зашто је овај становник Рима, после седамдесет седам година заједничког живота, одлучио да оконча брак? Антонио је уочи Божића, претурајући по једној од фиока комоде, открио неколико љубавних писама. Кад је почео да их чита као да га је ударио гром. Схватио је да реченице пуне нежности неко њему непознат упутио његовој Рози. Изашао је из собе, пришао супрузи која је нешто пословала у кухињи и рекао јој да је открио њену тајну љубавну преписку.Роза је у први мах мислила да ће све остати на тих неколико љутитих речи и да ће њеног супруга за дан-два проћи бес. Међутим, кад је видела да је Антонио више него озбиљан и да никако неће да јој опрости што је четрдесетих година прошлог века била у краткој вези, старица је у помоћ позвала њихово петоро деце. Убеђивање, нажалост, није помогло. Упркос молбама деце, потом и дванаесторо унучади и праунучади, Антонио је остао при своме. То је јаче од њега, објаснио је, супрузи не може да опрости неверство. Овај времешни житељ „Вечног града” уписаће се као најстарија особа на свету која је поништила брак.
ПУН КОФЕР УВРЕДА
Кад је тог јутра у августу 2010. године Стивен Слејтер стигао на посао, није могао да претпостави како ће му се окончати тај дан. Радећи двадесет година као стјуард у авинској компанији „Џет блу eрлајнз” Стивен је, макар је тако веровао, био огуглао на најневероватније примедбе и жалбе путника. Међутим, није било баш тако. Док су још били на писти аеродрома у Питсбургу, у америчкој савезној држави Пенсилванији, Стивен по први пут није успео да се савлада и ушао је у жучну препирку с једним од путника. Изненада је, како је касније посведочио, осетио како му се нешто кува у стомаку. Уместо да се смири, као и много пута до тада, експлодирао је и на збуњеног путника сручио бујицу најпогрднијих речи, не либећи се да употреби и псовке.
Кад је „олакшао душу”, пришао је вратима, притиснуо одговарајуће дугме, сачекао да се надувају пластичне степенице као „тобоган”, које се иначе користе само у случају незгоде, и на запрепашћење путника, а још више посаде, искочио из летелице. Чим се нашао на писти, ушао је у једно од службених возила која се још нису удаљила од авиона и одјурио до аеродромске зграде. Знајући шта га чека, Стивен Слејтер је истог часа поднео молбу да га разреше дужности, не сачекавши отказ.
Илустровао:
Срђан Стаменковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
