Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Пре много година у истом граду званице на једној свадби први пут окусиле су сласт необичног слаткиша, а затим, и звук виолине какав до дана данашњег нико није успео да надмаши...



                                               Виолина, дело Антонија Страдиварија

колико неко више верује бајкама него историјским подацима, то можда значи да је тај приметио како се у митовима све некако лакше уклапа. Није да је реч о некој врсти „штимовања” догађаја који тако више личе на сан него на јаву, већ је приповедачки ток легенде ближи причи. А чини се да је прича оно што свакога највише занима. Зато заборавимо на тачност историјских података који су, уосталом, често прекривени велом сумње.

                         
            

Они музику гледају кроз боје. За њих бројеви имају укус. Они могу да додирну звук...


еком ће се допасти да уз сарме, као прилог, једе слатко од шумских јагода – само зато што се боје њихових укуса изврсно слажу. Неком другом зато неће да се допадне нека мелодија – зато што се боја коју „производи” гитара не уклапа са бојом звука харфе. Овакви људи свет доживљавају другачије.
   За њих је тешко да схвате како остали људи не виде ствари на начин који је њима тако природан и „нор
малан”. Тешко им је и да објасне своје доживљаје. Како бисте ви некоме објаснили каква је то зелена боја, ако он никада није видео ни траву ни лист?

Да ли је моћ коју имају добри филмови опасна, а наш свакодневни живот досадан? Да ли је стварност већа или мања од филмова?

лади џедај Лук Скајвокер стоји испред окрутног властодршца и галактичког гангстера Џаба Д Хата који изгледа као да је настао укрштањем џиновске жабе, вруће пице капричозе и неког савременог тајкуна. Лук је окружен Хатовим опасним плаћеницима и чуварима којих има на десетине и сви су наоружани до зуба а он је голорук. Па ипак џедај гледа Џабу право у очи и одлучно му каже:
„Одмах ослободи моје пријатеље.”
   Џаба (смеје се грохотом): „Твоје џедајске моћи не делују на мене, дечко.”
   Лук: „Свеједно, ја своје пријатеље в
одим са собом. Можеш на то да пристанеш или да будеш уништен. Избор је твој али, упозоравам те, не потцењуј моје моћи.”
   Џаба: „Неће бити ценкања, млади џедају. Уживаћу гледајући како умиреш!”

У Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану у Београду до марта 2012. године пружа се јединствена прилика да видите и сазнате многе занимљивости из животињског света. Музеј је изложио неке од најзначајнијих, највреднијих и најзанимљивијих примерака из својих збирки. Неке од њих можете да видите и на овим странама


                                     
 
Д
а направи технички речник, организује позориште, излије топ, напише драму, сагради пут, држи часове радницима, састави полицијски законик, калеми воћке – све је то занимало, несуђеног правника и артиљерца


ао да је живео бар три, а не само један живот, Атанасије Николић, један од оснивача Друштва српске словесности, чији је наследник Српска академија наука и уметности, раскрилио је поље деловања на цртање, „земљомерије”, инжењерство, математику, позоришну уметност, пољопривреду. Добар цртач, у Новом Саду 1824. године отвара приватну школу цртања, бави се картографским пословима, а умеће користи и у више уметничке сврхе када израђује печат Лицеја у Крагујевцу.



... сове су једине птице које не могу да виде плаву боју


                                 


ЧОВЕЧУЉАК У ЗЕЛЕНОМ

Можете ли да објавите нешто о митском бићу леприкану и, по могућству, да штампате и његову слику?

БОГДАН
Јагодина