3320 25. 9. 2015.
Ma шта кажеш
ПОДЕЉЕНИ ПОСЛОВИ
Осим што доносе радост и задовољство, зимски празници извор су нервирања и стреса. Према истраживањима америчких психолога, жене су под највећим ударом празничног живцирања. Чак педесет пет одсто Њујорчанки тврди да су месец дана уочи празника – један до четири часа дневно – заузете пословима који су у непосредној вези с прославом Божића и Нове године. Ствар постаје много тежа када се празници примакну. За време празничних, нерадних дана, жене највише раде. Устају пре свих, кувају, месе и пеку, умотавају поклоне и сређују кућу. Куповину су већ обавиле. Мушкарци су, додуше, вреднији, односно бројнији када је реч о куповини поклона путем интернета. Поклон ће стићи на кућу, а њихово је једино да га плате и прихвате.
КРЛЕЖИН ШЕШИР У НАСЛЕДСТВО
Познати глумац Раде Шербеџија недавно је на једној београдској телевизији испричао како је својевремено у Загребу у наследство добио чувени шешир знаменитог југословенског и хрватског писца Мирослава Крлеже (7. јул 1893 – 29. децембар 1981).
– Крлежа ме питао: „Мали, кај ’оћеш да ти оставим? Ја бум умрл ускоро.” Ја сам му рекао: „Немате Ви ништа. Ви сте сиротиња.” На то ми је он одговорио: „Кај немам? Ма, мулец један, имам свега, имам слика, имам новаца. Кај ’оћеш да ти оставим?” И онда сам рекао: „Оставите ми Ваш шешир. Кад умрете да Вас могу прошетати Тргом Републике.” А он је остао тужан у једном тренутку, као да је замислио тај дан који ће бити ускоро, кад ће се заиста десити да ће ходати само његов шешир на мојој глави, а он више не... Неко време после Крлежине смрти позвао ме је извршитељ његове последње воље. Када смо се састали, он ми је предао Крлежин шешир, који ми је писац оставио, одредбом под тачком пет свог тестамента.
ОПЕРАЦИЈА „НА ДАЉИНУ”
Стручњаци америчке војноистраживачке агенције The Defense Advanced Research Projects Agency (DARPA) развили су роботски програм „Trauma Pod” који омогућава да се повређеној особи пружи брза и неопходна медицинска помоћ и у најтежим условима, првенствено на ратишту или у природном непогодом захваћеном крају. „Trauma Pod” замениће лекаре и целокупно медицинско особље јер је реч о развијеној технологији која ће омогућити чак и захтевне хируршке захвате које ће стручњаци обављати „на даљину”. Ова новина је значајан корак у очувању људских живота, како оних који су смртно угрожени тако и оних који им пружају помоћ.
СТО МИЛИЈАРДИ ПЛАНЕТА?
Рекло би се да астрономи, који електронским дурбинима пажљиво осматрају далеки небески свод, мало-мало открију неку нову планету у васиони. Али, недавно је амерички астрофизичар и научник Насе Алан Бос, званичник Одељења за земаљски магнетизам при Карнеги институту, обзнанио да је простор око Земље испуњен незамисливо великим бројем планета. Само их је у Млечном путу око сто милијарди и, како сматра, на већини има услова за живот, а на стотинама од њих могле би да постоје цивилизације развијеније од људске.
СИГУРНИ НОВЦИ
Познати француски писац Тристан Бернар (1866–1947) зарадио је на једном свом делу неколико десетина хиљада франака. Паре је уложио у Француску банку и сваког дана шетао испред монументалне палате. При том је, поносно гледајући стражара који је стајао пред зградом, за себе говорио: „Тај човек чува мој новац! Могу да будем без бриге!”
Једног дана био је принуђен да подигне сто франака, мало касније хиљаду, па опет две стотине и још и још... За неколико месеци уложена сума сасвим је ишчезла. Носећи из банке последњих педесет франака, пришао је стражару и потапшао га по рамену, говорећи:
„Хвала, синко! Сада можеш да идеш кући”.
ЖВАЋИТЕ УОЧИ ИСПИТА!
Серж Онипер, професор психологије на Универзитету Сент Лоренс у Њујорку, открио је необичну појаву. Студенти који жваћу уочи испита постижу бољи успех. Разуме се, жваку треба да испљуну оног тренутка када ступе у учионицу у којој се одржава испит, будући да је жвакање забрањено док студент одговара.
У огледу професора Онипера, одржаном за време испитног рока, учествовало је стотинак студената. Испоставило се да је мождани рад код оних који су жвакали жваке било снажнији, посебно током првих тридесет минута испита. Закључено је да и та мала физичка активност ипак повољно утиче на мозак. Али то није све. Истраживање је такође показало да жвакање за време самог испита доприноси расејаности, односно деконцентрацији.- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
