3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЧОВЕЧУЉАК У ЗЕЛЕНОММожете ли да објавите нешто о митском бићу леприкану и, по могућству, да штампате и његову слику?
БОГДАН
Јагодина
У Ирској се верује да би човек који би успео да ухвати ирског вилењака познатог као леприкан био један од најсрећнијих људи на свету. Али, пошто би овај могао да му проузрокује силне невоље, питање је да ли би му се исплатило. Ова бића, за која се верује да су настањивала Ирску још пре доласка Келта, довољно су мала да би човеку могла да седе на рамену (у другим изворима наводи се да леприкан ипак није баш тако мали). Ови вилењаци обучени у зелено одело често знају да попију „потин”, напитак направљен од месечине, али никад нису пијани јер у противном не би могли у рукама да држе чекић који им служи за поправку ципела. Верује се да сваки леприкан има по један ћуп злата добро сакривен негде под земљом, а многи тврде да се ти ћупови заправо крију тамо где се дуга љуби са Земљом. Да би успео да сачува благо, леприкан поседује магичне моћи које ће употребити уколико падне у руке неког човека. Особу која би успела да га ухвати леприкан би убедио да ће јој, уколико га пусти, испунити три жеље или је учинити веома богатом. У једном џепу овај необичан вилењак држи сребрни шилинг, магични новчић који му се, чим га потроши, опет појави у џепу. У другом џепу је златник који такође има сврху да, у случају невоље, сваког може да поткупи.
У СРЦУ АФРИКЕЖелео бих да сазнам нешто више о држави Чад.
ПАВЛЕ МИХАИЛОВИЋ
<mihailovicpavle@yahoo.com>
Чад је држава у Средњој Африци, без излаза на море, и граничи се: са Либијом на северу, Суданом на истоку, Централноафричком Републиком на југу, Камеруном на југозападу и Нигеријом и Нигером на западу. Земља се простире на 1.284.000 квадратних километара и има четири климатске зоне: пустињу на северу, велика сува поља у средишњем делу, суву планинску област на северозападу и тропске низије на југу. Плитко језеро Чад, по коме је и држава добила име, налази се на западу земље.У средњем веку Чад је био место сусрета исламских трговаца и локалних сахелских (подсахарских) племена. Ова земља је 1891. године постала француска колонија и то остала све до стицања независности 1960. године. У северном, муслиманском, делу земље 1965. године дошло је до нереда који су се претворили у три деценије дуг грађански рат. Године 1996. усвојен је Устав и за председника изабран Идрис Деби, који је и данас на власти.
Према попису из 2009. године, Чад је имао 10.329.208 становника, који живе у око 200 етничких група. Када је реч о верској припадности, на северу и истоку земље углавном живе муслимани, а на југу хришћани и анимисти (они који верују у духове). У Чаду се, поред француског и арапског, говори око сто племенских језика.
Економија Чада углавном је заснована на пољопривреди и није развијена. Осамдесет одсто становништва ове земље живи од уситњене пољопривреде и сточарства, а извоз се претежно састоји од памука и стоке.
Чад се све донедавно убрајао међу најсиромашније државе на свету, добрим делом и због дуготрајног грађанског рата. Међутим, пошто су 2000. године на југу земље откривене приличне резерве нафте, створени су услови да већ 2004. године почне да извози ту стратешку сировину и у догледној будућности знатно повећа национално богатство.
ДЕСНА СТРАНА, ЛЕВО ОКО
Занима ме да ли људи подједнако користе оба ока?
ОГЊЕН
Голубац
Познато је да су у свету бројнији људи који користе десну него леву руку. Међутим, мало се зна да и када је реч о другим деловима тела, као што су вилице, уши и очи, има много више оних који се чешће служе једном него другом страном. Научници су, тако, утврдили да она рука коју људи више употребљавају утиче да се том страном и код других органа више служе. Дешњаци, рецимо, више користе десну страну вилица при жвакању хране и десно уво. Међутим, научници су утврдили да су очи посебан случај.Ту обе хемисфере мозга контролишу и анализирају визуелно поље сваког ока. Десна хемисфера мозга прима податке из леве половине видног поља сваког ока, док лева хемисфера то чини из десне половине видног поља сваког ока. На тај начин, човеков мозак прима четири посебне некомплетне групе података из оба ока. Али, и поред овакве поделе функција, код људи се јавља тежња да се у одређеним приликама више служе једним оком. То најбоље потврђује случај да се неки људи више служе десним, а други левим оком када користе фотоапарат, нишане или предмете посматрају кроз микроскоп и телескоп.
ВЕСТИ НЕ МОГУ БРЖЕ
Молим вас да ми објасните колико се брзина преношења података повећала у последњих неколико векова?
РАНКО
Сурчин
Познати амерички научник Карл Саган ( 1934–1996) у једној својој студији изнео је да су се пре две стотине година подаци из једног у други град преносиле брзином коњских кочија, а да се данас телефоном, радиом или телевизијом то чини брзином светлости. Он је при том израчунао да се брзина комуницирања повећала за тридесет милиона пута. Ово своје разматрање закључио је тврдњом да се слично повећање у будућности не може очекивати јер физички закони говоре да ништа не може да буде брже од светлости. 
ЗАБАВА НА ДАНСКИ НАЧИН
Волео бих да знам који је најстарији забавни парк на свету.
СИМОН
Београд
У близини Копенхагена у Данској, у парку Дајрхавен, 1583. године откривен је извор. Људи су веровали да је овај извор чудотворан, односно, да његова вода лечи многе болести и многи су из различитих крајева хрлили ка Копенхагену. Убрзо су се у праку нашли жонглери, разноразне акробате, па и мађионичари. Сви су видели прилику да зараде нешто забављајући велики број људи који се ту окупљао.Временом, посетиоцима је постајало јасно да вода није чудотворна, али да је забава одлична. Стога су посећивали парк због забаве, а не воде. На истом месту где су 1583. године почели да долазе болесни у потрази за леком и данас се налази забавни парк Бакен. Између осталог, ту се сваке године одржава Међународни фестивал кловнова.
СЛАСТ ИЗ МОЈЕ КУХИЊЕОбожавам бајадере и могла бих сваког дана да поједем бар неколико комада. Међутим, немам увек довољно новаца. Кад сам била мала, јела сам код баке домаће бајадере, прављене у кући. Биле су врло укусне. Знам да „Забавник” зна рецепт за неке добре бајадере, али да нису прескупе.
МИЛИЦА
Бочар
За домаће чоколадне колаче који се не пеку, а личе на бајадере, потребно је 400 грама шећера и десет кашика воде, 200 грама млевеног кекса, 200 грама ораха, 250 грама маслаца или маргарина, две супене кашике какао праха и 250 грама чоколаде за кување. Најпре помешаш шећер и воду у шерпи. Ставиш да то проври. Водиш рачуна да се шећер отопи, али да се не карамелише. Онда у то додаш маслац (200 грама), млевени кекс и сецкане или млевене орахе. Уместо ораха, можеш да користиш и бадеме, односно лешнике печене или не, према улусу.
Када све добро измешаш, смесу ваља поделити у два дела. У један део ставиш две кашике какао праха и 100 грама отопљене чоколаде. Пре него што се маса стврдне, у подмазани плех, односно, у плех на дну којег си ставила алуминијумску фолију, ставиш ону светлију половину смесе и изравнаш. Затим утабаш ону тамнију. Све прелијеш глазуром која се прави од 150 грама чооколаде и 50 грама маслаца или маргарина које са једном кашиком млека отопиш на благој ватри. Ставиш све у фрижидер да се стегне. Сечеш бајадере четвртастог или правоуганог облика.
ЗА ЛЕДЕНЕ РУКЕОвих дана стално су ми ледене руке, па бих волео да знам када су људи почели да носе рукавице.
ВУК
Захумска
Београд
Ношење рукавица је обичај који сеже далеко у историју. Сва је прилика да су рукавице носили стари народи, не само да би се заштитили од хладноће, већ и од напорног рада, односно повреда. Први писани докази о ношењу рукавица потичу из времена старе Персије. Познато је да су и Римљани носили рукавице. Помиње их и Хомер у Одисеји”.Баш као и данас, и некада су људи рукавице шили од коже. Носили су их током ратних похода, али и у лову. У Скандинавији и у Немачкој, почеком средњег века, рукавице су постале општеприхваћене. Зиме су биле јаке, а било је тешко радити било шта без њих. Тако је, заправо, почела мода ношења рукавица. Али, мода није права мода док је не прихвате припаднице лепшег пола. Тек у 13. веку жене су почеле да носе рукавице као украс, тачније, модни детаљ. Шиле су их од ланеног платна и најчешће су сезале до лаката. Енглеска краљица Елизабета I (1533–1603) веома их је волела. Она је увела у моду везене, као и оне украшене драгуљима. За време владавине Луја XIV (1638–1715), у Француској су даме носиле рукавице од свиле.
